Не­ка­да чу­ве­ни про­из­во­ђа­чи бо­ста­на да­нас га не се­ју ни за вла­сти­те по­тре­бе

Из­град­њом два из­бе­глич­ка на­се­ља у Илин­ци­ма је по­ве­ћан број ста­нов­ни­ка, па их тре­нут­но има бли­зу хи­ља­ду. Ипак, сва­ким да­ном број пра­зних ку­ћа се по­ве­ћа­ва.Ка­ко ка­же ма­ти­чар Дра­ги­ца Не­го­ва­но­вић, не­ка­да је ово се­ло би­ло на­да­ле­ко по­зна­то.

Ту је из­гра­ђе­на пр­ва штам­па­ри­ја у Вој­во­ди­ни и фор­ми­ран пр­ви на­род­но­о­сло­бо­ди­лач­ки од­бор у Дру­гом свет­ском ра­ту. Не­ка­да су Илин­ча­ни би­ли чу­ве­ни и по про­из­вод­њи бо­ста­на ко­ји се про­да­вао у Хр­ват­ској и Бо­сни. Да­нас се не се­је ни за вла­сти­те по­тре­бе.

Иако у се­ло три­пут не­дељ­но до­ла­зи ле­кар, ауто­бу­ски пре­воз и ни­је лош, ра­де три про­дав­ни­це па еле­мен­тар­них усло­ва за жи­вот има, мла­ди од­ла­зе у по­тра­зи за по­слом. Од дру­штве­них ак­тив­но­сти мо­же се из­дво­ји­ти је­ди­но рад ФК "Бо­рац". Го­ди­шње се ро­ди 3 до 5 бе­ба, умре 15-так ста­нов­ни­ка и скло­пе два-три бра­ка. Не­ма ту ви­ше ни ве­ли­ких по­љо­при­вред­ни­ка и сто­ча­ра. Јед­но­став­но, жи­вот се мно­го про­ме­нио.

У про­те­клој го­ди­ни у овој ме­сној упра­ви је ура­ђе­но у скла­ду са мо­гућ­но­сти­ма - по­пра­вље­ни су пу­те­ви, на­си­па­ни со­ка­ци, са­ни­ра­не де­по­ни­је, ис­ко­па­ни ка­на­ли у ата­ру. У овој го­ди­ни нај­ва­жни­ја оба­ве­за је по­прав­ка се­о­ске цр­кве. Ра­до­ви су за­по­че­ти са­ни­ра­њем кро­ва. Из оп­штин­ског бу­џе­та одо­бре­но је 100.000 ди­на­ра и но­вац је утро­шен за ку­по­ви­ну ма­те­ри­ја­ла нео­п­ход­ног за по­прав­ку. Ако се обез­бе­де сред­ства, би­ло би по­жељ­но ре­но­ви­ра­ти Дом кул­ту­ре ко­ји је 1990. био је­дан од нај­леп­ших до­мо­ва на шид­ској оп­шти­ни, али је у рат­ним го­ди­на­ма при­лич­но оште­ћен.