ПИ­ТА­ЛИ СМО МЕ­ШТА­НЕ: КА­КО ЈЕ ЖИ­ВЕ­ТИ У СО­ТУ?

Шта ми­сле о жи­во­ту у Со­ту, пи­та­ли смо не­ко­ли­ко ме­шта­на овог шид­ског се­ла. И по­ред не­ких при­мед­би и ис­ти­ца­ња не­до­ста­та­ка, они овај жи­вот во­ле.

Ни­ко­ла Ци­ган­ков, сто­лар:
Ни­је баш сјај­но, пре све­га што не­ма по­сла, па су љу­ди не­за­до­вољ­ни. Не­ма ту ни не­ке за­ба­ве, ни ка­фа­не. Ипак, бар су про­дав­ни­це до­бро снаб­де­ве­не. Сре­ћа да има­мо ам­бу­лан­ту са ле­ка­ром и се­стром.

Са­ња Мен­ђан, фри­зер­ка са син­чи­ћем Ср­ђа­ном:
- До­бро је. Не мо­ра­мо баш за све ићи у Шид. Док се ни­сам по­ро­ди­ла ра­ди­ла сам у Ши­ду, са­да ми ма­ло то не­до­ста­је. Не­до­ста­та­ка у се­лу има, пре све­га што не­ма за­ба­ве, али све­јед­но. Ниг­де дру­го не бих во­ле­ла да жи­вим.

Ми­лан Кој­чи­но­вић, НК рад­ник:
- Ов­де се не­ма шта ме­ња­ти. Се­ла су, углав­ном, сва иста. Не ра­ди се, се­ља­ци углав­ном жи­ве од по­љо­при­вре­де. И са­ми зна­те ка­ко се да­нас од то­га мо­же жи­ве­ти. Ипак, жи­вот у Со­ту ме­ни је до­бар.