Цр­кве­ној за­јед­ни­ци при­па­да око 250 пу­но­лет­них вер­ни­ка ко­ји се за­јед­но са Цр­кве­ним од­бо­ром ста­ра­ју о ду­хов­ном жи­во­ту

За 25. ав­густ за­ка­за­на про­сла­ва 150. го­ди­шњи­це до­се­ље­ња Сло­ва­ка у Бин­гу­лу

Сло­вач­ка на­ци­о­нал­на за­јед­ни­ца у Бин­гу­ли има ве­о­ма ак­ти­ван ду­хов­ни жи­вот за­хва­љу­ју­ћи бро­ју од око 250 пу­но­лет­них вер­ни­ка, Цр­кве­ном од­бо­ру и на­рав­но све­ште­ни­ку Оли­ни Ко­лар, ко­ја до­ла­зи из Ши­да на Бо­го­слу­же­ња и дру­ге ду­хов­не ак­тив­но­сти. Пре­ко две де­це­ни­је у ду­хов­ном жи­во­ту је ак­ти­ван Па­вел Ло­вас, тре­нут­но и пред­сед­ник Цр­кве­ног од­бо­ра ко­ји нас је ви­ше упо­знао са ду­хов­ним жи­во­том Сло­ва­ка у овом ме­сту.

- Са­да­шња цр­ква је са­гра­ђе­на из­ме­ђу 1952. и 1956. го­ди­не по­што је ра­ни­ја цр­ква сру­ше­на у Дру­гом свет­ском ра­ту баш као и пра­во­слав­на и ри­мо­ка­то­лич­ка цр­ква. Ра­ни­ја цр­ква је би­ла са­гра­ђе­на 1923. го­ди­не, а ка­да је сру­ше­на кра­јем ра­та, по­сле осло­бо­ђе­ња су Бо­го­слу­же­ња одр­жа­ва­на у цр­кве­ној са­ли. Са­да има­мо ле­пу цр­кву о ко­јој во­ди­мо бри­гу, а Бо­го­слу­же­ња су не­де­љом у де­вет са­ти као и за вер­ске пра­зни­ке, а одр­жа­ва их све­ште­ник из Ши­да Оли­на Ко­лар, ко­ја одр­жа­ва и ча­со­ве ве­ро­на­у­ке ко­је по­ха­ђа ше­сто­ро де­це школ­ског уз­ра­ста до 12 го­ди­на - при­ча Па­вел Ло­вас, ко­ји је на че­ло Цр­кве­ног од­бо­ра до­шао 2005. го­ди­не, на ман­дат од три го­ди­не.

Наш са­го­вор­ник ис­ти­че да се све ак­тив­но­сти оба­вља­ју на во­лон­тер­ској ба­зи те да Цр­кве­ни од­бор има и бла­гај­ни­ка и 13 ак­тив­них чла­но­ва ко­ји са­стан­ке одр­жа­ва­ју по по­тре­би и до­го­ва­ра­ју се о ра­зним ак­тив­но­сти­ма. У то­ку 2005. го­ди­не зна­ча­јан по­сао је би­ло по­ста­вља­ње но­вих про­зо­ра на цр­кву, а сле­де­ће го­ди­не је цр­ква окре­че­на спо­ља и све је то ко­шта­ло око 3.400 евра, а по­моћ је при­сти­гла од вер­ни­ка из Не­мач­ке. Цр­кве­ни од­бор је за­ду­жен и за одр­жа­ва­ње гро­бља те се ви­ше пу­та го­ди­шње ко­си тра­ва, за­тим уре­ђу­је и одр­жа­ва про­стор ис­пред цр­кве и цр­кве­но дво­ри­ште. Ве­о­ма ва­жну уло­гу има­ју и же­не ко­је се нај­ви­ше бри­ну око хи­ги­је­не и уре­ђе­ња уну­тра­шњо­сти цр­кве те око ор­га­ни­за­ци­је цр­кве­них про­сла­ва.

- Тра­ди­ци­о­нал­но по­чет­ком фе­бру­а­ра (ове го­ди­не 4. фе­бру­а­ра) одр­жа­ва­мо про­сла­ву по­во­дом имен­да­на же­на ко­је но­се име Ма­ра. Осим Бо­го­слу­же­ња, тог да­на при­ре­ђу­је­мо и ча­јан­ку уз дру­же­ње и зо­ве­мо го­сте, а са­да су би­ли из Ши­да, Ер­де­ви­ка и Срем­ске Ми­тро­ви­це. Же­не су при­пре­ми­ле и до­не­ле ко­ла­че, ки­фле и дру­га пе­ци­ва и би­ло је то јед­но ле­по дру­же­ње - ка­же Па­ве­ло­ва су­пру­га Ана Ло­вас.

Ак­тив­ност Сло­вач­ке еван­ге­ли­стич­ке АВ цр­кве у Бин­гу­ли по­вре­ме­но по­ма­же и ло­кал­на са­мо­у­пра­ва, а уна­зад 4-5 го­ди­на, уве­ден је је­дан леп оби­чај, а то је при­пре­ма па­ке­ти­ћа за де­цу за Бо­жић.

- Зна­ча­јан део тро­шко­ва за па­ке­ти­ће сно­си Ме­сна упра­ва у Бин­гу­ли као и сам Цр­кве­ни од­бор и па­ке­ти­ћи се де­ле свој де­ци без об­зи­ра на ве­ро­и­спо­вест ко­ја до­ђу у цр­кву на Бад­ње ве­че. Де­ца ре­ци­ту­ју и при­пре­ме ма­ли про­грам, а по­том им се по­де­ле па­ке­ти­ћи и то је ве­ли­ка ра­дост за де­цу - ка­же Па­вел Ло­вас.