ФЕ­СТИ­ВАЛ МО­НО­ДРА­МЕ У НО­ВОМ СА­ДУ

Од 29. но­вем­бра до 2. де­цем­бра у Но­вом Са­ду је одр­жан Че­твр­ти фе­сти­вал мо­но­дра­ме у ор­га­ни­за­ци­ји Град­ског од­бо­ра Ма­ти­це ру­син­ске из Но­вог Са­да, по­све­ћен 70-тој го­ди­шњи­ци од ро­ђе­ња пи­сца и драм­ског ства­ра­о­ца Ђу­ре Пап­хар­ха­ја

Од 29. но­вем­бра до 2. де­цем­бра у Но­вом Са­ду је одр­жан Че­твр­ти фе­сти­вал мо­но­дра­ме у ор­га­ни­за­ци­ји Град­ског од­бо­ра Ма­ти­це ру­син­ске из Но­вог Са­да, по­све­ћен 70-тој го­ди­шњи­ци од ро­ђе­ња пи­сца и драм­ског ства­ра­о­ца Ђу­ре Пап­хар­ха­ја

То­ком тра­ја­ња фе­сти­ва­ла, из­ве­де­но је шест мо­но­дра­ма и јед­на ду­о­дра­ма. Од ово­го­ди­шњег фе­сти­ва­ла, пу­бли­ка има глав­ну реч у оце­њи­ва­њу и по ње­ном ми­шље­њу, нај­бо­ља је би­ла мо­но­дра­ма "Шек­спир, кан­та, ме­тла и не­ко­ли­ко ди­на­ра" ауто­ра и ре­жи­се­ра Цве­ти­на Ани­чи­ћа у из­во­ђе­њу Иго­ра Грек­се, ко­ја је из­ве­де­на у пе­так 1. де­цем­бра као и мо­но­дра­ма "Суд­би­на или не­што дру­го" та­ко­ђе на­шег су­гра­ђа­ни­на Ве­ња­ми­на Буљ­чи­ка, ко­ји је аутор, ре­жи­сер и глу­мац у овој мо­но­дра­ми.

Игор Грек­са је бри­љи­рао и у овој мо­но­дра­ми ко­ја је са­свим не­што по­себ­но у од­но­су на дру­ге мо­но­дра­ме и но­си Ани­чи­ћев пре­по­зна­тљив из­раз уз ак­тив­но уче­шће пу­бли­ке на сце­ни што је иза­зва­ло оду­ше­вље­ње пу­бли­ке, мно­го сме­ха и апла­у­за.

- На­дао сам се успе­ху али искре­но да ка­жем, ни­сам оче­ки­вао пр­ву на­гра­ду. Оста­ле мо­но­дра­ме су би­ле до­ста ста­тич­не, а ова мо­но­дра­ма је би­ла пра­во осве­же­ње и то се ве­о­ма до­па­ло пу­бли­ци па је и од­лу­чи­ла да по­бе­дим. Ову мо­но­дра­му сам из­вео на ру­син­ском је­зи­ку иако је у ори­ги­на­лу на­пи­са­на на срп­ском је­зи­ку и до­био сам по­ну­ду да срп­ска вер­зи­ја бу­де из­ве­де­на на ка­мер­ној сце­ни Срп­ског на­род­ног по­зо­ри­шта у Но­вом Са­ду - ре­као нам је сво­је ути­ске Игор Грек­са, на­по­ми­њу­ћи да ће му на­гра­да би­ти до­де­ље­на у Ши­ду.

По­сле три де­це­ни­је, на сце­ну се вра­тио и Ве­ња­мин Буљ­чик ко­ји је на­пи­сао мо­но­дра­му по исти­ни­том до­га­ђа­ју од­но­сно по­ро­дич­не тра­ге­ди­је ка­да је сво­је­вре­ме­но ауто­ров ујак убио су­пру­гу и из­др­жа­вао 14-то го­ди­шњу за­твор­ску ка­зну у Срем­ској Ми­тро­ви­ци, а аутор за­јед­но са сво­јом мај­ком као деч­кић по­се­ћи­вао у за­тво­ру.

- Те­ма­ти­ка је те­шка за пу­бли­ку и ни­сам оче­ки­вао мно­го од ње. Овом мо­но­дра­мом сам ис­пу­нио сво­је­вр­стан за­вет пре­ма уја­ку, ко­ји је у за­тво­ру во­дио днев­ник, а по из­др­жа­ној ка­зни до­ста ми при­чао о свом жи­во­ту и за­твор­ским да­ни­ма. На сце­ни у пр­вом ли­цу из­го­ва­рам ре­чи мог уја­ка Ђу­ре. За Фе­сти­вал је мо­но­дра­ма до­ста скра­ће­на и при­ла­го­ђе­на за 50-то ми­нут­но из­во­ђе­ње, а у ори­ги­нал­ном тек­сту би тра­ја­ла си­гур­но 1,5 сат - ре­као нам је Ве­ња­мин Буљ­чик, на­по­ми­њу­ћи да ће обе мо­но­дра­ме би­ти из­ве­де­не у Ру­син­ском до­му у Ши­ду, пла­ни­ра­ни су на­сту­пи у Бер­ка­со­ву, Би­кић До­лу и Ба­шин­ци­ма па и у дру­гим ме­сти­ма.