У ОР­ГА­НИ­ЗА­ЦИ­ЈИ НА­РОД­НЕ БИ­БЛИ­О­ТЕ­КЕ "СИ­МЕ­ОН ПИ­ШЧЕ­ВИЋ"

Ужи­ва­ли смо у јед­ној ле­пој ве­че­ри ко­ју нам је 20. апри­ла при­ре­ди­ла го­шћа из Бе­о­гра­да, глу­ми­ца и књи­жев­ни­ца Ева Рас

Пред­ста­вља­ње ње­них књи­га оства­ре­но је у ор­га­ни­за­ци­ји На­род­не би­бли­о­те­ке "Си­ме­он Пи­шче­вић" из Ши­да. Пре свих при­сут­не је по­здра­ви­ла Сла­ви­ца Вар­ни­чић, ди­рек­то­ри­ца би­бли­о­те­ке, ре­чи­ма да иако је 23. април Свет­ски дан књи­ге, за ле­пу књи­гу ре­зер­ви­сан је сва­ки дан, па и то ве­че ка­да смо се оку­пи­ли у До­му мла­дих.

- Же­лим да ово ве­че про­ве­де­мо у раз­го­во­ру јер о оном што сам пи­са­ла ви ће­те про­су­ди­ти са­ми чи­та­ју­ћи мо­је књи­ге - ре­кла је Ева Рас на по­чет­ку дру­же­ња са не баш ве­ли­ким бро­јем по­се­ти­ла­ца. Два­де­се­ти век нас је од­ва­спи­тао та­ко да смо по­ста­ли упла­ше­на би­ћа, љу­та на око­ли­ну, спрем­на да го­во­ре на на­чин ко­јим би из­ра­зи­ли оно што дру­ги ми­сле или прет­по­ста­вља­ју да би ти дру­ги же­ле­ли да чу­ју.

За­то се у свим сво­јим књи­га­ма су­прот­ста­вљам фра­за­ма и не ми­рим се са по­сто­је­ћим ста­њем, а о све­му то­ме упра­во го­во­ри и мо­ја по­след­ња књи­га "Ро­ђе­ни мр­тви", ко­ја је пре­ве­де­на и на ен­гле­ски је­зик.

Рад­ми­ла Кун­чар, би­бли­о­те­кар, ис­та­кла је да до­би­ја­ње Бу­ке­ро­ве на­гра­де у Ен­гле­ској зна­чи из­у­зе­тан успех. У Ско­пљу је књи­жев­ни рад Ра­со­ве на­гра­ђен Злат­ним пр­сте­ном, нај­ве­ћим ма­ке­дон­ским при­зна­њем.

На не­по­сре­дан и сим­па­ти­чан на­чин по­зна­та 67-го­ди­шња глу­ми­ца го­во­ри­ла је о свом ра­ду и жи­во­ту, а тај раз­го­вор пре­ки­да­ла је да би про­чи­та­ла не­ку од сво­јих крат­ких при­ча.