ЧОВЕК СЕ ДОКАЗУЈЕ СТАЛНИМ РАДОМ А ПРИЗНАЊА, САМА ПО СЕБИ, ДОЛАЗЕ ИЛИ НЕ ДОЛАЗЕ

Овогодишње високо општинско признање Вишњићева награда за изузетан допринос у неговању и развоју културе припало је шидском књижевнику Светиславу Ненадовићу

Угледно признање, које по трећи пут додељује шидски Културно образовни центар и то уз дане обележавања Вишњићевог времена припало је познатом шидском литерарном посленику, књижевнику, новинару и сликару Светиславу Ненадовићу. Признање је примљено из руку српског песника Добрице Ерића, са којим се Ненадовић од раније зна и са којим је учествовао на бројним књижевним манифестацијама.

Ова награда с правом представља признање за животно дело, пошто се Ненадовић веома успешно бави бројним културним сверама несебично преносећи своја стваралачка искуства на млађе колеге, песнике, сликаре, новинаре.Господине Ненадовићу, Ви сте до сада објавили неколико запажених романа као што су "Од сафарија до ума", "Прича о лађи која је потонула", "Трагање за Чаругом"..., више песничких збирки "Игра лептира", "Она на утроби земље", "Светла нарав речи", "Ватра наранxи", "Сремом као ватром", "Шековићи", аутор сте и "Антологије шидског песништва" и Антологије младог војвођанског песништва (књига објављена у Загребу), написали сте обимну монографију "Адашевачки устанак", заступљени сте у песничким антологијама Бошка Ивкова, Пере Зупца, Мирослава Антића, књижевне радове сте објављивали у готово свим нашим часописима: Књижевне новине, Стварање, Телеграм, Провинција, Покрет, Теме, Младост... превођени сте на немачки, албански и мађарски језик, носилац сте бројних књижевних награда - Драинчева, Матићева, Књижевних новина сада сте уредник "Књижевних сусрета" и часописа "Лирика и друго".

Како Ви то све стижете и шта за вас значи ово најновије признање?

- Ово признање ми је веома драго, тим пре јер је дошло од стране оних у чији сам стваралачки потенцијал веровао (Ђуричић, Лукић, Малешевић) под назнаком установе (Културно образовни центар) у којој сам готово цео свој радни век настојао да развијам и ширим културне видике у средини која никада није оскудевала богатом културном традицијом.

При уручивњу Вишњићеве награде кратко сам прокоментарисао сазнање да је награда припала баш мени. Рекао сам: "Ствараоци стварају за времена и људе. Не стварају за награде. Награде и признања или дођу или не дођу и оне су обично потврда човековог бивствовања...

Поред књижевног рада Ви сте се успешно огледали и на неким другим пољима, ту пре свега мислим на сликарство, хумористички рад, новинарство, рад на позоришним даскама, шта бисте о томе рекли?

- Сликарством сам се интензивно бавио као средњошколац и студент. Излагао сам у Новом Саду и Загребу. Награђиван сам за серију графика под називом "Краљевство у акваријуму" и носилац сам награде за карикатуру загребачког "Полета", заједно са, данас познатим, сликаром Мерсадом Бербером.

Са својим пријатељима Терзићем, Васићем, Лазићем, Теодоровићем, брачним паром Доведан, брачним паром Тубић, Кишом, Драганом Колесаром, Богдановићем, Перенчевићем, Србљанином, Владицом Рајић, Буљчиком, Дороказијем Хемелом и другима радио сам читав серијал за "Политику ексрес" и Радио Београд, а за тај рад смо добили највише хумористичко признање Доктор смеха.

Са групом ентузијаста покренуо сам Радио Шид и то 6. XИИ 1969. Ту сам дуго време радио као руководилац, уредник, новинар, водитељ и награђиван сам за емисије - "Радио смејалиште", "Сећање на Саву Шумановића", "Јелена наше младости", а печат тим емисијама дали су и љиљана Лукић, Душан Трзин, Софија Кузмановић, Мирослав Цирба и Жарко Јанковић.

Написао сам и два позоришна комада: "Слике из живота Саве Шумановића" и "Последња ноћ". Као војник у Пећком позоришту сам режирао позоришне комаде "Један дан живота", "Доживљаји Николетине Бурсаћа", "Химелкомадо" и "Вештице из Салема". У њима сам имао и главне улоге.

Чиме се у овим тренуцима бавите и какви су вам стваралачки планови?

Читам и пишем. Заокупљен сам активностима у Књижевном клубу "Филип Вишњић" где припремамо 58. књигу, те нове бројеве "Књижевних сусрета" и часописе "Лирика и друго".

Радим на новим рукописима, неке сам завршио, а неке су у фази дораде. Највише очекујем од романа "Сафари, последњи пут" који обрађује догађаје од почетка деведесетих до данас, заправо рефлексију тих догађања. Завршио сам монографију Илинаца као и монографију Радио Шида која носи назив "Дубока месечина". Готова је и збирка репортажа "Ликови без таме" и књига есеја о шидским културним посленицима и збивањима под називом "Светли занос говора".

Готова је и антологија шидске прозе у којој су заступљени бројни прозни писци са овог терена (њих преко 30). Већ дуже времена радим на заокружењу књиге прозе "Смрт и друго". Наравно да радим и на наставку краткометражног играног филма који сам започео још пре 20 година по властитом сценарију, а на основама прозе "Прича о девојци којој се траг замео".

На крају, да ли ова друштвено политичка заједница довољно улаже за културно стваралаштво?

- Културу потпомаже Скупштина општине, шидска Месна управа и још неке месне управе (Моровић). Нису то нека велика средства, али с обзиром на стање у привреди и кризу, ми смо задовољни и гледаћемо да новац буде искориштен најрационалније. Наш рад је волонтерски и продукт чистог ентузијазма. Вашем и нашем листу честитамо годишњицу излажења у жељи да се преко страница Билтена и даље афирмише културно стваралаштво у нашој општини.