ДУШКО ДЕВИЋ ИЗ МОЛОВИНА СВОЈУ БУДУЋНОСТ ВИДИ НА ТРАВНАТОМ ТЕРЕНУ

Љубав према фудбалу је и један од начина да се оде из села. Душку Девићу ни удаљеност од Шида није сметња да редовно иде на тренинге, углавном стопирајући из Моловина

У неким селима, удаљенијим од града, а једно од њих је и Моловин, баш и нема много садржаја који би младе задржали ту. Зато не чуди што се они на све начине покушавају "дограбити" града. Један од младића који свој будући живот не виде у селу је и 23-годишњи Душко Девић,  који баш и нема неки велики избор. На жалост, школу није волео, па је завршио само основну. Своју будућност види у фудбалу.

Душко, стицајем околности, живи с родитељима и братом у Моловину. Фудбал тренира од 15-те године. Играо је у Кукујевцима, Адашевцима, "Једноти" из Шида, а од недавно је у ФК "Раднички" из Шида.

- Од малих ногу волео сам фудбал. Након основне школе пошао сам у средњу за тапетара у Сремској Митровици, па сам одустао. Тренирао сам мало у Београду у "Обилићу" и "Звездари", као и у Земуну у "Телеоптику". Све то ме понело па сам напустио школу. Сада сам задовољан у "Радничком", ту ми је од свих клубова најбоље. Проблем је путовање до Шида, свакако се сналазим, углавном стопирам. У клубу примам и плату. Када нисам на тренингу, код куће мало помажем мојима, бринем се за 50так оваца. Овде живим с родитељима и братом. Имамо и свиње, краву, јуницу.. - прича Душко. Иако су му у "Радничком", како каже, најбољи услови и друштво, ипак има жеља.

- Волео бих кад бих се могао негде запослити. Знам да не могу бирати јер немам школе, али жеља ми је да имам сигуран извор прихода - каже Душко на крају нашег разговора.