Узгајивачи свиња из Мачве незадовољни стањем на тржишту стоке покренули протесте и блокаде путева, а своју солидарност исказали и произвођачи из Срема
Крајње блага зима која се не памти годинама, уз високе дневне температуре, додатно је подгрејала тешку тржишну ситуацију у погледу откупа стоке. Пре свега то се односи на тренутну откупну цену свиња, која је далеко од реалне и трошкова производње. То је био основни разлог да се узгајивачи свиња пре свих у Мачви тачније у Шапцу и Богатићу одлуче на протесно окупљање како би на тај начин исказали своје незадовољство и скренули пажњу на ову проблематику.
Протест је попримио шире размере јер су своју солидарност исказали и узгајивачи у Срему, међу којима и сточари у шидској општини. Све укупно паралисало је редовно одвијање саобраћаја јер су незадовољни сточари блокирали са својом механизацијом мостове на Сави код Шапца и Сремске Митровице као и главне раскрснице, а блокиран је био и путни правац Кузмин - Сремска Рача код црпне станице Босут.
Како се блокада ширила и све више отежавала одвијање саобраћаја, а сточари нису имали разумевања на апеле упућене од стране надлежних државних органа да је прекину у ноћи између 8. и 9. фебруара уследила је координирана акција полицијских и снага жандармерије на свим пунктовима, где су се сточари повукли а постављена механизација уклоњена. Овако би у најкраћем изгледао финиш једне двонедељне епопеје, назовимо је можда без изругивања "свињарска буна", али је ствар далеко сложенија и компликованија, па ћемо у даљем тексту бар делимично дати целовитији одговор на отворена питања узгајивача свиња.
Стара народна изрека каже. "Не гоји се прасе уочи Божића", а за собом носи поуку коју су по свему судећи многи у овој актуелној ситуацији заборавили. Колико год су захтеви узгајивача свиња били логичан сплет околности, због угрожене егзистенције, јер је у потпуности обезвређен њихов рад и мука, поставља се и са друге стране питање колико су они и реални. Цена товљеника се формира на тржишту, па је летос била и преко 100 динара за килограм прве класе, док су прасад у појединим моментима била и до целих 200 динара за килограм живе ваге.
Уз ово највећи број сточара у овој ситуацији узгајивача свиња није склапала никакве пословне аранжмане ни са државом, ни купцима ни кланичарима, па тако не постоји уговорна обавеза ни одговорност пре свега државних органа, а ни осталих у овом репро ланцу. Насупрот овоме имамо и стручна објашњења да је добар део "свињарства" у Србији постављен наглавачке, те да би морао претрпети велике и корените промене. У свему томе велике грешке праве и сами сточари, а у тренутној ситуацији све се изгледа пребило преко њихових леђа. Полазећи од поуке која произилази из напред споменуте поуке, произвођачи свиња су требали далеко раније да се на адекватан начин организују и реагују, а не да дочекају да откупна цена падне на 50 и мање динара по килограму живе ваге да би кренули у протесте и блокаде, што у суштини и није прави пут за решење целе проблематике у репро ланцу производње стоке.
- Губици су огромни, цена коштања по товљенику креће се око 9.000 динара, каже председник иницијативног одбора узгајивача свиња из Срема Златибор Јовановић из Вишњићева, тако се на једном комаду губи од 4 до 5 хиљада динара или од 50 до 60 посто, а сељак са таквом ценом не може издржати јер је догорело до ноктију и брод тоне. Сасвим је јасно овакво образложење и став једног произвођача коме се сада нуди 50 или чак мања цена по килограму живе ваге.
Са друге стране стручњаци указују на чињеницу да је домаћа производња свиња прескупа, да су индивидуалне фарме ситне, са великим фиксним трошковима транспорта, сточне хране и ветеринарских услуга. Једноставно речено, мали произвођачи су некомерцијални и непрофитабилни, а решење је у њиховом повезивању, укрупњавању и удруживању. Иницијатива на ову тему у шидској општини било је протекле зиме, уз јасну подршку великог броја узгајивача свиња из Вашице, Адашеваца, Кукујеваца, Гибарца и самог Шида, али на жалост није дало плода пошто је према сазнањима долепотписаног аутора остало "само мртво слово на папиру".
На ово напред речено треба додати да се у свињарству све креће циклусно, а основна база је кукуруз који са својим трошком чини 70 посто укупне цене товљеника. Сам захтев сточара да у овом моменту "држава интервентно" откупи тржишни вишак товљеника има и своју другу страну, односно струка у том погледу поставља и друго питање, да ли Србији у овом моменту требају понуђени товљеници. По свему судећи неће се лако наћи прави излаз из овако замршене ситуације.
Наредни корак уследиће брзо пошто су узгајивачи ипак пристали да седну заједно са свим чиниоцима у ланцу, како би што пре дошли до решења. Свој став у овој причи изнела је и шидска локална самоуправа, а тако заменик председника општине Миле Стевановић после повратка са пункта код црпне станице Босут каже: Наш став је да станемо на страну произвођача, ми немамо ингеренције креирања цена, за то је задужено министарство коме смо упутили допис, а уколико узгајивачи свиња имају потребе да дођу у општину на разговор ми ћемо их примити.
Шта ће уследити даље видећемо, уз још једну познату народну изреку да је јутро увек паметније од вечери, односно верујемо да за узгајиваче свиња ипак долазе бољи дани.