Уз­га­ји­ва­чи сви­ња из Ма­чве не­за­до­вољ­ни ста­њем на тр­жи­шту сто­ке по­кре­ну­ли про­те­сте и бло­ка­де пу­те­ва, а сво­ју со­ли­дар­ност ис­ка­за­ли и про­из­во­ђа­чи из Сре­ма

Крај­ње бла­га зи­ма ко­ја се не пам­ти го­ди­на­ма, уз ви­со­ке днев­не тем­пе­ра­ту­ре, до­дат­но је под­гре­ја­ла те­шку тр­жи­шну си­ту­а­ци­ју у по­гле­ду от­ку­па сто­ке. Пре све­га то се од­но­си на тре­нут­ну от­куп­ну це­ну сви­ња, ко­ја је да­ле­ко од ре­ал­не и тро­шко­ва про­из­вод­ње. То је био основ­ни раз­лог да се уз­га­ји­ва­чи сви­ња пре свих у Ма­чви тач­ни­је у Шап­цу и Бо­га­ти­ћу од­лу­че на про­те­сно оку­пља­ње ка­ко би на тај на­чин ис­ка­за­ли сво­је не­за­до­вољ­ство и скре­ну­ли па­жњу на ову про­бле­ма­ти­ку.

Про­тест је по­при­мио ши­ре раз­ме­ре јер су сво­ју со­ли­дар­ност ис­ка­за­ли и уз­га­ји­ва­чи у Сре­му, ме­ђу ко­ји­ма и сто­ча­ри у шид­ској оп­шти­ни. Све укуп­но па­ра­ли­са­ло је ре­дов­но од­ви­ја­ње са­о­бра­ћа­ја јер су не­за­до­вољ­ни сто­ча­ри бло­ки­ра­ли са сво­јом ме­ха­ни­за­ци­јом мо­сто­ве на Са­ви код Шап­ца и Срем­ске Ми­тро­ви­це као и глав­не рас­кр­сни­це, а бло­ки­ран је био и пут­ни пра­вац Ку­змин - Срем­ска Ра­ча код црп­не ста­ни­це Бо­сут.

Ка­ко се бло­ка­да ши­ри­ла и све ви­ше оте­жа­ва­ла од­ви­ја­ње са­о­бра­ћа­ја, а сто­ча­ри ни­су има­ли раз­у­ме­ва­ња на апе­ле упу­ће­не од стра­не над­ле­жних др­жав­них ор­га­на да је пре­ки­ну у но­ћи из­ме­ђу 8. и 9. фе­бру­а­ра усле­ди­ла је ко­ор­ди­ни­ра­на ак­ци­ја по­ли­циј­ских и сна­га жан­дар­ме­ри­је на свим пунк­то­ви­ма, где су се сто­ча­ри по­ву­кли а по­ста­вље­на ме­ха­ни­за­ци­ја укло­ње­на. Ова­ко би у нај­кра­ћем из­гле­дао фи­ниш јед­не дво­не­дељ­не епо­пе­је, на­зо­ви­мо је мо­жда без из­ру­ги­ва­ња "сви­њар­ска бу­на", али је ствар да­ле­ко сло­же­ни­ја и ком­пли­ко­ва­ни­ја, па ће­мо у да­љем тек­сту бар де­ли­мич­но да­ти це­ло­ви­ти­ји од­го­вор на отво­ре­на пи­та­ња уз­га­ји­ва­ча сви­ња.

Ста­ра на­род­на из­ре­ка ка­же. "Не го­ји се пра­се уочи Бо­жи­ћа", а за со­бом но­си по­у­ку ко­ју су по све­му су­де­ћи мно­ги у овој ак­ту­ел­ној си­ту­а­ци­ји за­бо­ра­ви­ли. Ко­ли­ко год су зах­те­ви уз­га­ји­ва­ча сви­ња би­ли ло­ги­чан сплет окол­но­сти, због угро­же­не ег­зи­стен­ци­је, јер је у пот­пу­но­сти обез­вре­ђен њи­хов рад и му­ка, по­ста­вља се и са дру­ге стра­не пи­та­ње ко­ли­ко су они и ре­ал­ни. Це­на то­вље­ни­ка се фор­ми­ра на тр­жи­шту, па је ле­тос би­ла и пре­ко 100 ди­на­ра за ки­ло­грам пр­ве кла­се, док су пра­сад у по­је­ди­ним мо­мен­ти­ма би­ла и до це­лих 200 ди­на­ра за ки­ло­грам жи­ве ва­ге.

Уз ово нај­ве­ћи број сто­ча­ра у овој си­ту­а­ци­ји уз­га­ји­ва­ча сви­ња ни­је скла­па­ла ни­ка­кве по­слов­не аран­жма­не ни са др­жа­вом, ни куп­ци­ма ни кла­ни­ча­ри­ма, па та­ко не по­сто­ји уго­вор­на оба­ве­за ни од­го­вор­ност пре све­га др­жав­них ор­га­на, а ни оста­лих у овом ре­про лан­цу. На­су­прот ово­ме има­мо и струч­на об­ја­шње­ња да је до­бар део "сви­њар­ства" у Ср­би­ји по­ста­вљен на­гла­вач­ке, те да би мо­рао пре­тр­пе­ти ве­ли­ке и ко­ре­ни­те про­ме­не. У све­му то­ме ве­ли­ке гре­шке пра­ве и са­ми сто­ча­ри, а у тре­нут­ној си­ту­а­ци­ји све се из­гле­да пре­би­ло пре­ко њи­хо­вих ле­ђа. По­ла­зе­ћи од по­у­ке ко­ја про­из­и­ла­зи из на­пред спо­ме­ну­те по­у­ке, про­из­во­ђа­чи сви­ња су тре­ба­ли да­ле­ко ра­ни­је да се на аде­ква­тан на­чин ор­га­ни­зу­ју и ре­а­гу­ју, а не да до­че­ка­ју да от­куп­на це­на пад­не на 50 и ма­ње ди­на­ра по ки­ло­гра­му жи­ве ва­ге да би кре­ну­ли у про­те­сте и бло­ка­де, што у су­шти­ни и ни­је пра­ви пут за ре­ше­ње це­ле про­бле­ма­ти­ке у ре­про лан­цу про­из­вод­ње сто­ке.

- Гу­би­ци су огром­ни, це­на ко­шта­ња по то­вље­ни­ку кре­ће се око 9.000 ди­на­ра, ка­же пред­сед­ник ини­ци­ја­тив­ног од­бо­ра уз­га­ји­ва­ча сви­ња из Сре­ма Зла­ти­бор Јо­ва­но­вић из Ви­шњи­ће­ва, та­ко се на јед­ном ко­ма­ду гу­би од 4 до 5 хи­ља­да ди­на­ра или од 50 до 60 по­сто, а се­љак са та­квом це­ном не мо­же из­др­жа­ти јер је до­го­ре­ло до нок­ти­ју и брод то­не. Са­свим је ја­сно ова­кво обра­зло­же­ње и став јед­ног про­из­во­ђа­ча ко­ме се са­да ну­ди 50 или чак ма­ња це­на по ки­ло­гра­му жи­ве ва­ге.

Са дру­ге стра­не струч­ња­ци ука­зу­ју на чи­ње­ни­цу да је до­ма­ћа про­из­вод­ња сви­ња пре­ску­па, да су ин­ди­ви­ду­ал­не фар­ме сит­не, са ве­ли­ким фик­сним тро­шко­ви­ма тран­спор­та, сточ­не хра­не и ве­те­ри­нар­ских услу­га. Јед­но­став­но ре­че­но, ма­ли про­из­во­ђа­чи су не­ко­мер­ци­јал­ни и не­про­фи­та­бил­ни, а ре­ше­ње је у њи­хо­вом  по­ве­зи­ва­њу, укруп­ња­ва­њу и удру­жи­ва­њу. Ини­ци­ја­ти­ва на ову те­му у шид­ској оп­шти­ни би­ло је про­те­кле зи­ме, уз ја­сну по­др­шку ве­ли­ког бро­ја уз­га­ји­ва­ча сви­ња из Ва­ши­це, Ада­ше­ва­ца, Ку­ку­је­ва­ца, Ги­бар­ца и са­мог Ши­да, али на жа­лост ни­је да­ло пло­да по­што је пре­ма са­зна­њи­ма до­ле­пот­пи­са­ног ауто­ра оста­ло "са­мо мр­тво сло­во на па­пи­ру".

На ово на­пред ре­че­но тре­ба до­да­ти да се у сви­њар­ству све кре­ће ци­клу­сно, а основ­на ба­за је ку­ку­руз ко­ји са сво­јим тро­шком чи­ни 70 по­сто укуп­не це­не то­вље­ни­ка. Сам зах­тев сто­ча­ра да у овом мо­мен­ту "др­жа­ва ин­тер­вент­но" от­ку­пи тр­жи­шни ви­шак то­вље­ни­ка има и сво­ју дру­гу стра­ну, од­но­сно стру­ка у том по­гле­ду по­ста­вља и дру­го пи­та­ње, да ли Ср­би­ји у овом мо­мен­ту тре­ба­ју по­ну­ђе­ни то­вље­ни­ци. По све­му су­де­ћи не­ће се ла­ко на­ћи пра­ви из­лаз из ова­ко за­мр­ше­не си­ту­а­ци­је.

На­ред­ни ко­рак усле­ди­ће бр­зо по­што су уз­га­ји­ва­чи ипак при­ста­ли да сед­ну за­јед­но са свим чи­ни­о­ци­ма у лан­цу, ка­ко би што пре до­шли до ре­ше­ња. Свој став у овој при­чи из­не­ла је и шид­ска ло­кал­на са­мо­у­пра­ва, а та­ко за­ме­ник пред­сед­ни­ка оп­шти­не Ми­ле Сте­ва­но­вић по­сле по­врат­ка са пунк­та код црп­не ста­ни­це Бо­сут ка­же: Наш став је да ста­не­мо на стра­ну про­из­во­ђа­ча, ми не­ма­мо ин­ге­рен­ци­је кре­и­ра­ња це­на, за то је за­ду­же­но ми­ни­стар­ство ко­ме смо упу­ти­ли до­пис, а уко­ли­ко уз­га­ји­ва­чи сви­ња има­ју по­тре­бе да до­ђу у оп­шти­ну на раз­го­вор ми ће­мо их при­ми­ти.

Шта ће усле­ди­ти да­ље ви­де­ће­мо, уз још јед­ну по­зна­ту на­род­ну из­ре­ку да је ју­тро увек па­мет­ни­је од ве­че­ри, од­но­сно ве­ру­је­мо да за уз­га­ји­ва­че сви­ња ипак до­ла­зе бо­љи да­ни.