Све што производе на пољопривредном имању породици Смајић омогућава само преживљавање
Од 17 јутара земље некада се могло добро живети, кажу то многи пољопривредници. Данас није ни близу тако. Тврди то и Стево Смајић, пољопривредник из Моловина. Оно што посеје претвара у храну за стоку, а њу је тешко продати. Ни да се врати уложено. Годишње ухрани двадесетак браваца и шест-седам бикова. Продаје коме стигне, али углавном накупцима. Тренутне цене су већ испод сваког разумног нивоа, бравци се могу купити и по 50 динара, а крмаче за 40.
"Радимо, а не знамо за коју рачуницу, не знам хоћемо ли се уопште одржати и извући из кризе. Ово је само борба за преживљавање", каже Стево. "У кући нас је четворо, живим са оцем Радивојем, супругом Слађаном и двогодишњом сином Марком".
Деда Радивој се присећа давних, бољих времена, када је узгајао по 110 оваца од којих су се добијале лепе паре. А имао је деда Радивој некада и по пет-шест коња "радио сам боље тада, него данас са трактором. Данас имам пензију од 5400 динара, коју примам у два дела. Мало, премало", завршава свој коментар.
Супруга Слађана, док пере суђе, смешка се и каже "Тешко је, али било је и тежих дана". Сећа се избеглиштва и доласка у Вашицу, где је живела са породицом након напуштања родног Книна. У Вашици је и упознала Стеву. Њена породица сада живи у избегличком насељу у Илинцима.
Данас Смајићи имају 12 коза, 10 оваца, гуске и тако се преживљава. Слободног времена скоро и да немају, а када се нађе Стева га проводи у продавници. Чекају да добију телефонски прикључак. Срећа па имају свој аутомобил, тако да баш и нису одсечени од града. Волео би Стева набавити нове машине да повећа производњу, али то је за сада немогуће. А и чему, ако тржишна политика остане оваква, сам се пита.