У по­дру­му са­гра­дио фу­ру­ну од 250 ша­мот­них ци­га­ла у ко­ју ло­жи со­ји­ну сла­му, ко­ми­шке, ви­но­ву ло­зу, па­ње­ве од во­ћа­ка

То­пао ва­здух се уду­ва­ва у про­сто­ри­је ку­ће где је тем­пе­ра­ту­ра 22-25 сте­пе­ни Цел­зи­ју­са

Тро­шко­ви за огрев пред­ста­вља­ју ве­ли­ки из­да­так у кућ­ном бу­џе­ту мно­гих на­ших по­ро­ди­ца па се мно­ги сна­ла­зе ка­ко да уште­де то­ком греј­не се­зо­не, а да им ипак бу­де то­пло и угод­но. Је­дан од њих је и Бо­ри­слав Бар­на из Ши­да, ко­ји је у по­дру­му са­гра­дио по­себ­ну пећ у ко­јој ма­хом са­го­ре­ва­ју по­љо­при­вред­ни от­па­ци.

- Још док сам жи­вео у ста­рој ку­ћи мо­је ба­бе Па­у­ли­на, до­бро се се­ћам тра­ди­ци­о­нал­не ру­син­ске пе­ћи ко­ја је за­гре­ва­ла ку­ћу - при­ча Бо­ри­слав Бар­на о то­ме ка­ко је до­шао на иде­ју да ре­шим про­блем за­гре­ва­ња ку­ће. - Ка­да сам на­пра­вио но­ву ку­ћу од­лу­чио сам да­на сли­чан на­чин ре­шим гре­ја­ње али ипак при­ла­го­ђе­но но­вом вре­ме­ну. Пећ сам ви­део код јед­ног при­ја­те­ља у Бе­о­чи­ну и 2003. го­ди­не сам ре­шио да и ја на­пра­вим пећ.

За­ми­шље­но учи­ње­но и Бар­на је у по­дру­му са­зи­дао пећ од 250 ша­мот­них ци­га­ла об­ле­пље­ну бла­том, а пећ се на­ла­зи у сво­је­вр­сној ко­мо­ри ди­мен­зи­ја 1, 5х1, 2х2 м, ка­ко би се спре­чио гу­би­так то­пло­те. Из­над фу­ру­не, а у по­ме­ну­тој ко­мо­ри се на­ла­зи си­стем це­ви кроз ко­ји про­ла­зи то­пао ва­здух и то гор­ња зо­на за то­пао ва­здух и по­врат­не це­ви за до­њу зо­ну слич­но као што кру­жи во­да у си­сте­му за цен­трал­но гре­ја­ње.

- Пр­ве го­ди­не сам за­гре­бао са­мо днев­ни бо­ра­вак, а он­да сам ре­шио да гре­јем це­лу ку­ћу. Сру­шио сам пећ и по­но­во је са­зи­дао од 250 ша­мот­них ци­га­ла, ко­је су зи­да­не ша­мот­ним бра­шном и ста­кле­ном во­дом. Са­да фу­ру­на мо­же за­гре­ја­ти од 250-300 куб­них ме­та­ра.

Ако је спољ­на тем­пе­ра­ту­ра ми­нус 20 сте­пе­ни у со­ба­ма је плус 20 јер је тем­пе­ра­ту­ра у ко­мо­ри из­ме­ђу 100 и 150 сте­пе­ни. Чак и ка­да се пре­ко да­на пећ не би ло­жи­ла, у со­ба­ма тем­пе­ра­ту­ра не би па­ла ис­под 15 сте­пе­ни јер ша­мот ду­го др­жи то­пло­ту - ка­же Бар­на.

А оно што је по­себ­но зна­чај­но је да се као го­ри­во мо­гу ко­ри­сти­ти от­па­ци из по­љо­при­вре­де што се у све­ту одав­но ра­ди. Реч је о ба­ли­ра­ној со­ји­ној сла­ми, ко­ми­шка­ма, ви­но­вој ло­зи, а мо­же се ко­ри­сти­ти и ба­ли­ра­на ку­ку­ру­зо­ви­на, па­ње­ви од во­ћа­ка па ако баш ус­тре­ба и не­што др­ва. Пећ је по­ве­за­на са дим­ња­ком ко­ји је пред­ви­ђен за цен­трал­но гре­ја­ње (фи 22) и са­го­ре­ва­њем оста­је ја­ко ма­ло пе­пе­ла. Об­зи­ром да ни­је ја­ка зи­ма, Бар­на је  до са­да по­тро­шио 100 ба­ла со­ји­не сла­ме, при­ко­ли­цу ко­ми­ша­ка "Ду­бра­ва" од 2,5 то­не и не­што па­ње­ва од во­ћа­ка. А пећ до­бро до­ђе и да се у њој при­пре­ми не­ки од спе­ци­ја­ли­те­та.

- Мо­же се пе­ћи бун­де­ва на ста­рин­ски на­чин за­тим по­га­чи­це, ле­пи­ње па и пи­ца. Је­ло при­пре­мље­но на овај на­чин са жа­ри је мно­го уку­сни­је не­го ина­че па у се­зо­ни гре­ја­ња прак­ти­ку­јем да при­пре­мам и у фу­ру­ни пе­чем раз­ли­чи­те спе­ци­ја­ли­те­те - ка­же Бо­ри­сла­во­ва су­пру­га Мир­ја­на.

САМ СВОЈ МАЈ­СТОР

Бо­ри­слав је код дру­гих ви­део ка­ко фу­ру­на из­гле­да и функ­ци­о­ни­ше, а он­да је по­тра­жио мај­сто­ре да му на­зи­да­ју фу­ру­ну:

- Ни­сам ус­пео про­на­ћи мај­сто­ра ко­ји би зи­дао фу­ру­ну јер се сва­ки пла­шио ка­ко ће на­пра­ви­ти свод и ре­шио сам да зи­дам сам, а по­мо­гао ми је ком­ши­ја Јан­ко Кли­су­рић. Све мо­ра би­ти до­бро ура­ђе­но ка­ко би фу­ру­на до­бро го­ре­ла и са што ма­ње гу­би­та­ка то­пло­те и оства­рио сам циљ. Це­ла ку­ћа је то­пла и зна­чај­но сам уште­део за огрев - ка­же Бо­ри­слав Бар­на.