Уз подстицајне мере из аграрног буџета кроз премије биће регресирано и осигурање пољопривредне производње
Овог пролећа у Србији треба засејати око 2,5 милиона хектара ораница Задружног и приватног поседа у највећем делу са добро познатим ратарским културама и поврћем. Највеће површине и ове године треба да заузме кукуруз на милион и 300 хиљада хектара, сунцокрет на 200.000, соја на 150.000, док ће шећерна репа одузети око 80.000 хектара углавном војвођанских ораница.
Велики део ораница како се процењује близу 250.000 хектара имаће повртарске културе и то у највећем делу кромпир на 80.000 хектара. Ове податке саопштила је Привредна комора Србије уз јасну напомену секретара за аграр Милана Пространа, да ће реализација сетве зависити од расположивих финансијских средстава.
Сами ратари су већ одавно суочени са "хроничном беспарицом", тако да садашње најаве говоре да ће "цена сетве" бити за око 20 посто већа од лањске, а поједини подаци говоре да ће у Војводини коштати и целих 35 милијарди динара. Посматрано у локалним срединама свако ово питање решава на свој начин, тако у шидској нема података о плану сетве или евентуалним финансијским трошковима. Све је углавном препуштено организаторима производње и самим ратарима, изгледа по оној народној: "бриго моја пређи на другога".
Најаве од стране државних органа ипак иду у другом правцу мада је добро позната "политичка ситуација" уз прелазни третман Владе и привремено финансирање до краја марта, јер није донет Републички буџет за ову годину. Потврду оваквог става у више је наврата изнео државни секретар за пољопривреду Данило Голубовић уверавајући ратаре да ће и ове године бити подстицајних мера из аграрног буџета. Ипак ратари врте главом и кажу ни обећаних 5.000 динара по хектару од претходног министра Горана Живкова нема, а поготово не најављених 100 евра из претходне кампање датих од странака које се припремају за формирање нове Владе или евентуалну позицију ресора пољопривреде.
Наши ратари упозоравају и на чињеницу, да уколико се ни до краја привременог финансирања не формира нова Влада и усвоји буџет сетва неће моћи да чека, поготово уз тренутне климатске прилике јер снега ове зиме скоро да није ни било. Неповољно се по ратаре одражава и тренутно кретање курса евра који је у прошлогодишњој сетви имао "ниво" од 85 до 86 динара, а данас једва достиже 80, а поједини производи као соја и сунцокрет остали са уговорима везани за паритет евра.
Земљорадник Срета Вићановић из Шида има своје размишљање у том и правцу и припремљену структуру сетве овог пролећа уз јасно опредељење: да нема изгледа за боље, јер нашу основну културу пшеницу мора помоћи држава, а то је и био разлог да је јесенас нисам засејао. Прошле сам године добио кредит од 240.000 динара од ЕРСТЕ банке, али сад чујем да они неће кредитирати нас земљораднике. Планирам да уговорим производњу 10 до 12 јутара сунцокрета јер најављују да ће година бити сушна, док ћу сетву кукуруза морати сам исфинансирати.
Овакво мишљење деле и други ратари у шидској општини са којима смо разговарали, уз јасно прибојавање да у пола сетве не остану и без толико мало пара са колико сада располажу јер је најављено и поскупљење горива. Уз ово мало ко од ратара размишља о осигурању овогодишње производње како би се евентуално избегли нежељени ризици. Треба рећи да ће и ове године премија осигурања као и прошле бити регресирана из средстава подстицајних мера аграрног буџета.