СЛАВ­КО МАР­КО­ВИЋ ИЗ ШИ­ДА НЕ­ЗА­ДО­ВО­ЉАН СТА­ЊЕМ У ПО­ЉО­ПРИ­ВРЕ­ДИ

На не­ве­ли­ком по­се­ду Слав­ко Мар­ко­вић про­из­во­ди углав­ном ку­ку­руз, со­ју и ше­ћер­ну ре­пу, а сви­ње уз­га­ја са­мо за сво­је по­тре­бе, страх од кре­ди­та и да­ље пра­ти ве­ли­ки ри­зик у про­из­вод­њи

Слав­ко Мар­ко­вић из Ши­да, је­дан је од мно­гих по­љо­при­вред­ни­ка ко­ји про­из­вод­њу ор­га­ни­зу­је на ма­лом по­се­ду јер об­ра­ђу­је око шест ју­та­ра сво­је и не­што зе­мље у за­куп. Ри­зи­ци у по­љо­при­вред­ној про­из­вод­њи су, ка­же, ве­о­ма ве­ли­ки.

- Не­ма не­ке за­ра­де ни на сво­јој зе­мљи, а не ка­да се још узме у за­куп - ка­же Слав­ко Мар­ко­вић. - Прет­про­шле го­ди­не сам имао ре­пу на пет ју­та­ра али сам био ве­о­ма не­за­до­во­љан ка­ко су нам од­би­ја­ли не­чи­сто­ћу. Про­шле го­ди­не сам па­у­зи­рао са ре­пом, а овог про­ле­ћа сам по­но­во по­се­јао 2,5 ју­та­ра на ме­сту где је прет­ход­не две го­ди­не би­ла со­ја па ће­мо ви­де­ти. Ваљ­да ће ове го­ди­не би­ти бо­ље.

Од дру­гих кул­ту­ра, Мар­ко­вић нај­че­шће се­је ку­ку­руз и со­ју јер га­ји сви­ње за сво­је по­тре­бе. Ве­ћа про­из­вод­ња би би­ла чист гу­би­так с об­зи­ром на са­да­шње от­куп­не це­не то­вље­ни­ка и пра­са­ди. Ка­же Мар­ко­вић да је као и мно­ги дру­ги, ре­ги­стро­вао по­љо­при­вред­но до­ма­ћин­ство, али ни од то­га не­ма не­ке ко­ри­сти. Око по­љо­при­вре­де нај­ви­ше му по­ма­же су­пру­га Ве­ра, пен­зи­о­нер­ка ко­ја је ра­ди­ла на же­ле­зни­ци. Осим о ку­ћи, нај­ви­ше бри­не око ба­ште и жи­ви­не и то са­мо за по­тре­бе свог до­ма­ћин­ства.

Под­се­ћа нас Слав­ко и на бо­ља вре­ме­на ка­да је узи­мао у за­куп и по 15 ју­та­ра зе­мље, а пре де­се­так го­ди­на се ба­вио и уз­го­јем би­ко­ва. С об­зи­ром да је сво­је­вре­ме­но ра­дио и као дим­њи­чар, као при­ват­ник, ми­сли су му окре­ну­те ка­ко ће сре­ди­ти па­пи­ре да оства­ри пра­во на пен­зи­ју, а са­да му је 59 го­ди­на.

- У об­ра­ди њи­ва су­пру­га и ја ра­ди­мо све са­ми та­ко да не пла­ћа­мо над­ни­ча­ре, што би још ви­ше по­ску­пе­ло про­из­вод­њу. Про­из­во­ди­мо здра­ву хра­ну за сво­је по­тре­бе. Се­љак ни­ка­да ни­је жи­вео не­што до­бро али је ипак ра­ни­је имао ка­кву-та­кву си­гур­ност. Пре­ве­лик је ри­зик за кре­ди­те ко­ји се са­да ну­де, ре­ци­мо за на­бав­ку трак­то­ра или ме­ха­ни­за­ци­је. Ста­виш хи­по­те­ку на ку­ћу, а то је ве­о­ма ри­зич­но. Имао сам при­ли­ку сво­је­вре­ме­но да бо­ра­вим и у ино­стран­ству и ви­део ко­ли­ко та­мо др­жа­ва во­ди ра­чу­на о се­ља­ку - ре­као нам је на кра­ју Слав­ко Мар­ко­вић.