САК­СИ­ЈЕ ДО­БИ­ЛЕ МЕ­ДИ­ЦИН­СКИ ТРЕТ­МАН

Због стра­ха од гу­бит­ка за­по­сле­ња, Оп­ши­ћи про­шле го­ди­не уз по­моћ кре­ди­та по­ди­гли пла­сте­ник за про­из­вод­њу цве­ћа и ве­о­ма за­до­вољ­ни до­пун­ским по­слом. По по­тре­би осми­шља­ва­ју уре­ђе­ње вр­то­ва, по­че­ли про­из­вод­њу че­ти­на­ра, а у пла­ну и ста­кле­ник

СТО­ЈА И ЈО­ВИ­ЦА ОП­ШИЋ, ПРО­ИЗ­ВО­ЂА­ЧИ ЦВЕ­ЋА ИЗ МО­РО­ВИ­ЋА ЗА­ДО­ВОЉ­НИ ДО­ПУН­СКИМ ПО­СЛОМ

У пластеникуЗбог стра­ха од гу­бит­ка за­по­сле­ња, Оп­ши­ћи про­шле го­ди­не уз по­моћ кре­ди­та по­ди­гли пла­сте­ник за про­из­вод­њу цве­ћа и ве­о­ма за­до­вољ­ни до­пун­ским по­слом. По по­тре­би осми­шља­ва­ју уре­ђе­ње вр­то­ва, по­че­ли про­из­вод­њу че­ти­на­ра, а у пла­ну и ста­кле­ник

- Да ви­ше ни­ко­ме ни­је си­гур­но рад­но ме­сто у вре­ме тран­зи­ци­је, уве­ри­ли су се мно­ги и баш из пре­до­стро­жно­сти да им се то не би де­си­ло и за­те­кло их не­спрем­не, брач­ни пар Сто­ја и Јо­ви­ца Оп­шић из Мо­ро­ви­ћа, кре­ну­ли су са про­из­вод­њом цве­ћа у пла­сте­ни­ку. До­би­ли су кре­дит од Фон­да за раз­вој Вој­во­ди­не про­шле го­ди­не и за­по­че­ли са про­из­вод­њом.

- Ку­пи­ли смо пла­сте­ник по­вр­ши­не 400 ква­драт­них ме­та­ра, си­стем за на­вод­ња­ва­ње и гре­ја­ње, те пр­ви ра­сад. Би­ли смо опре­зни па смо по­ло­ви­ну пла­сте­ни­ка на­ме­ни­ли про­из­вод­њи цве­ћа, а оста­так за про­из­вод­њу па­ра­дај­за. Са ин­тер­не­та смо до­шли до ин­фор­ма­ци­ја о га­је­њу цве­ћа и кон­так­ти­ра­ли са про­из­во­ђа­чи­ма из Но­вог Са­да и Зре­ња­ни­на и у стар­ту смо има­ли 12 хи­ља­да сак­си­ја. Опре­де­ли­ли смо се за ба­штен­ско и бал­кон­ско цве­ће као што су: му­шка­тле, пе­то­ни­је, сул­фри­ни­је, да­ли­је, при­му­ле, бе­го­ни­је, це­ло­зи­је и дру­ге вр­сте - при­ча Сто­ја Оп­шић.

У про­из­вод­њу цве­ћа осим зна­ња тре­ба уло­жи­ти и до­ста ра­да па та­ко Сто­ја, ина­че за­по­сле­на као ме­ди­цин­ска се­стра, а Јо­ви­ца као во­зач у шум­ској ме­ха­ни­за­ци­ји у Мо­ро­ви­ћу, по­сле ре­дов­ног по­сла, при­о­ну на рад у пла­сте­ни­ку, а ка­да за­тре­ба, при­по­ма­жу и Јо­ви­ци­ни ро­ди­те­љи. Ка­жу, од се­ме­на из уво­за пр­во сле­ди се­тва у гај­би­це и кон­теј­не­ре по­чет­ком де­цем­бра па се по­том "пи­ки­ра", а он­да вр­ши пре­са­ђи­ва­ње у сак­си­је. Тем­пе­ра­ту­ра се одр­жа­ва на 13 сте­пе­ни, а део ра­са­да се за­ли­ва кап по кап, оста­ло ди­рект­но. Пр­во цве­ће по­стиг­не већ за Дан же­на ка­да се до­бро про­да, а по­том од 1. апри­ла сле­ди се­зон­ска про­да­ја.

- Про­из­вод­ња цве­ћа нам је до­бро кре­ну­ла и ове го­ди­не смо по­ве­ћа­ли број сак­си­ја на 30 хи­ља­да. Цве­ће про­да­је­мо на пи­ја­ци у Ши­ду и са до­брим ква­ли­те­том и це­ном има­мо број­не му­ште­ри­је. Сло­бод­но мо­гу ре­ћи да је цве­ћар­ство уно­сни­је од по­вр­тар­ства. До­бро смо ор­га­ни­зо­ва­ли по­сао та­ко да све по­сти­же­мо на вре­ме - ка­же Јо­ви­ца Оп­шић.

Иако је на по­чет­ку мо­жда би­ло ма­ло и бо­ја­зни ка­ко ће по­сао ићи, са­да на­ши са­го­вор­ни­ци ка­жу да не­ма ни­ка­квих про­бле­ма око по­вра­ћа­ја кре­ди­та у из­но­су од де­сет хи­ља­да евра ко­ји су до­би­ли на три го­ди­не са го­ди­ном по­че­ка и ка­ма­том од 4,5 по­сто на го­ди­шњем ни­воу.

До­ста до­бро се на тр­жи­шту пла­си­ра­ју и хри­зан­те­ме, па Оп­ши­ћи на­ме­ра­ва­ју да у ју­ну ста­ве у сак­си­је хи­ља­ду ре­зни­ца овог цве­ћа ко­је се мо­ра оре­зи­ва­ти и об­ли­ко­ва­ти до по­ло­ви­не ав­гу­ста, ка­ко би цве­то­ви има­ли кру­пан лоп­та­сти из­глед, а про­да­је се од сеп­тем­бра до по­чет­ка но­вем­бра. Као што ка­жу на­ши са­го­вор­ни­ци, пу­но по­сла има око цве­ћа, а не­на­да­на до­дат­на де­лат­ност, са­да је по­ста­ла са­став­ни део њи­хо­вих жи­во­та. Искре­но при­зна­ју да је би­ло оних ко­ји су са до­ста скеп­се гле­да­ли на њи­хо­ве по­чет­не ко­ра­ке у цве­ћар­ству. И да­нас на овим про­сто­ри­ма по­сто­ји сте­ре­о­тип да ба­вље­ње цве­ћар­ством ни­је за му­шкар­це, а на­ши са­го­вор­ни­ци на­гла­ша­ва­ју да се ипак не­што ме­ња јер ни­су рет­ки слу­ча­је­ви да баш му­шкар­ци до­ђу да па­за­ре цве­ће.

НО­ВЕ ВР­СТЕ ЦВЕ­ЋА

И у про­из­вод­њи цве­ћа ва­жи пра­ви­ло да увек тре­ба ићи на­пред и по­ну­ди­ти не­што но­во. Сто­ја и Јо­ви­ца пла­ни­ра­ју да из­гра­де ста­кле­ник у ко­јем би уз­га­ја­ли не­жни­је и осе­тљи­ви­је вр­сте цве­ћа као што су ре­ци­мо ци­кла­ме. А уре­ђе­ња вр­то­ва се по­ред цве­ћа, не мо­же за­ми­сли­ти без зе­ле­ни­ла па су Оп­ши­ћи кре­ну­ли и у проб­ну про­из­вод­њу че­ти­на­ра из ре­зни­ца: чем­пре­са, ту­је и бе­лог бо­ра.

КА­КО УРЕ­ДИ­ТИ ВРТ

Оп­ши­ћи су до­бро схва­ти­ли да ни­је до­вољ­но са­мо про­из­ве­сти и про­да­ти цве­ће већ тре­ба на­чи­ни­ти и ко­рак ви­ше. Тач­ни­је му­ште­ри­ју по­са­ве­то­ва­ти ка­кво цве­ће да узме и ка­ко га по­са­ди­ти да то све ле­по из­гле­да. Осим струч­них са­ве­та, они по­ме­ну­то цве­ће и са­де у вр­ту. Ка­жу да су уре­ди­ли про­стор око фон­та­не у пар­ку у Ши­ду, као и ба­шту ре­сто­ра­на "Сви­лен ко­нац"...