ЖЕЉ­КО ДОВ­ЧАК ИЗ СО­ТА БА­ВИ СЕ СТО­ЧАР­СТВОМ И ПО­ЉО­ПРИ­ВРЕ­ДОМ

На­ше се­ло је уред­но и ле­по сре­ђе­но. Град је до­бар за сат-два а он­да во­лим да се вра­тим ку­ћи. Са­мо ка­да би наш по­сао био бо­ље вред­но­ван - на­гла­ша­ва Жељ­ко Дов­чак

Жељ­ко Дов­чак, ме­та­ло­стру­гар, не ба­ви се за­ни­ма­њем за ко­је се шко­ло­вао, као ни ње­го­ва су­пру­га, кро­јач. За­то им је са­да­шње опре­де­ле­ње тов го­ве­да. Уства­ри, по­љо­при­вре­да уоп­ште. Се­ју они ку­ку­руз, со­ју и сун­цо­крет на око 45 ју­та­ра. И све за вла­сти­те по­тре­бе, то јест за пре­хра­њи­ва­ње сто­ке.

Иако је но­си­лац ак­тив­но­сти Жељ­ко, у све­му му по­ма­же и та­та Ми­ја, ко­ји је 32 го­ди­не ра­дио у Ме­сној ин­ду­стри­ји "Срем Шид", а са­да је у го­ди­на­ма ни за за­по­шља­ва­ње, ни за пен­зи­ју.

По­ро­ди­ца Дов­чак тре­нут­но хра­ни 17 го­ве­да, мле­ко про­да­ју "Имле­ку" у Ши­ду

- Од не­чег се мо­ра жи­ве­ти, а ово је те­жак по­сао с мно­го оба­ве­за. Не­ма ни ви­кен­да, ни пра­зни­ка, ни го­ди­шњег од­мо­ра. Сва­ки дан на вре­ме мо­ра­мо на­хра­ни­ти и по­му­сти кра­ве. На­ме­ра­ва­мо да пра­ви­мо но­ву шта­лу, на­ба­ви­ли смо кон­струк­ци­ју, али за са­да се сна­ла­зи­мо и у ста­рим про­сто­ри­ја­ма. У сва­ком слу­ча­ју, др­жа­ва би тре­ба­ла ви­ше па­жње по­све­ти­ти се­лу - твр­ди та­та Ми­ја.

Жељ­ко има свој по­глед на се­ло.

- Ви­ди­те и са­ми да је на­ше се­ло уред­но и ле­по сре­ђе­но. Основ­не по­тре­бе ов­де за­до­во­ља­ва­мо, град је до­бар на сат-два, а он­да во­лим да се вра­тим ку­ћи. Са­мо кад би по­сао био бо­ље вред­но­ван. Жи­вим с ро­ди­те­љи­ма, су­пру­гом, си­ном и кћер­ком. Ни­ко не­ма ста­лан при­ход, во­лео бих да де­ца на­пре­ду­ју, али си­ну ка­ко учи не пре­о­ста­је ни­шта дру­го не­го њи­ва".