СПАСУ СМОЉАНОВИЋА ИЗ МОЛОВИНА И ЊЕГОВУ КУЋУ ПРИТИСЛЕ ГОДИНЕ

Постоје људске судбине над којима би и камен могао заплакати. Са њима се живот поиграва и као да нема намеру да икада престане. Понекад нам недостају речи да опишемо једну такву људску драму.

Живот се често поигра са људским судбинама. На најгори начин. Седамдесетседмогодишњи Спаса Смољановић из Моловина је један од оних којем судбина баш и није наклоњена.

Био је Спаса у своје време пољопривредник, живео је у кући од набоја, такозваној "набијачи". У њој су три просторије које су некада омогућавале нормалан живот.

Сада су Спасу а и у кућу притисле године. Он живи сам, а кћерка која живи у Мартинцима повремено дође и старом оцу притекне у помоћ. И све би то донекле било добро да кућа у којој своје старачке дане Спаса проводи није у рушевном стању.

Мада је кућа стара ја бих у њој могао да живим, али ето срушио се комплетан предњи зид и забат, а зима пристиже, како преживети до пролећа? Кћерка ми дође, донесе новаца - помаже колико може. За поправку куће треба ми већа помоћ, па кад сте ту помозите ако можете да се мој проблем реши - обраћа нам се с надом Спаса Смољановић док нас испраћа до капије.