Бројни излетници, риболовци, туристи и други посетиоци панонских лепотица, река Босут и Студва, приметили су у последње време велике наслаге траве зване сочивица која је на неким деловима ових река прекрила њихову површину.
Ова појава била је присутна и ранијих година али по правилу у летњим месецима (јулу и августу) и знала је нанети велике штете, како биљном тако и животињском свету Босута и Студве. Страх бројних заљубљеника у ове две реке је, по свему судећи, оправдан јер се из дана у дан из правца Липовца у Републици Хрватској (одакле у највећој мери и долазе велики "чепови" сочивице) трава све више прекрива површине ових река.
Старији риболовци се нерадо сећају еколошке катастрофе са краја осамдесетих и почетком деведесетих година прошлог века када су због појаве сочивице угинуле на тоне рибе готово на свим деловима Босута и Студве који се налазе на подручју наше општине. Велике наслаге ове водене траве стварају чепове, прекривајући површину воде и тиме остављајући биљни и животињски свет у рекама без неопходног кисеоника, чиме их доводе у опасност да страдају.
Чињеница да се велика количина ове траве појавила средином маја својеврстан је аларм за све надлежне како у Србији тако и у суседној Хрватској да се у најскорије време учине све неопходне мере како би се спречила еколошка катастрофа која је, судећи по последњим подацима, на помолу.
ЈП Воде Војводине које је надлежно за газдовање овим рекама такође мора учинити неопходне мере, пре свега у начину регулисања водостоја ових река, али и уклањања "чепова" сочивице, бар тамо где је то могуће. Ипак, највећу одговорност носе републичка министарства за пољопривреду, шумарство и водопривреду, као и Министарство за заштиту животне средине који би морали благовремено реаговати како би се избегло велико страдање флоре и фауне у Босуту и Студви. У томе им морају помоћи и спортски риболовци, као и други заљубљеници ове две реке које спадају међу најлепше и најнезагађеније у Србији.