ЖИ­ТЕЉ­КА ПО­ДРУМ­СКЕ УЛИ­ЦЕ У БИ­КИЋ ДО­ЛУ МИР­ЈА­НА ПО­ДУ­НА­ВАЦ СА СУ­ПРУ­ГОМ МИ­ЛО­РА­ДОМ ОПЛЕ­МЕ­НИ­ЛА ПРИ­РО­ДУ

По­друм­ска ули­ца у Би­кић До­лу, ко­ја је до­би­ла на­зив јер во­ди до по­зна­тог по­дру­ма ви­на, има са­мо не­ко­ли­ко ле­по уре­ђе­них ку­ћа, а ме­ђу пр­ви­ма су ов­де са­гра­ди­ли ку­ћу Ми­ло­рад и Мир­ја­на По­ду­на­вац још 1983. го­ди­не. Окру­же­ни ле­пом при­ро­дом и зе­ле­ни­лом, брач­ни пар По­ду­на­вац је од­лу­чио да још ви­ше опле­ме­ни сво­ју окућ­ни­цу ко­ја се про­сти­ре на по­вр­ши­ни од по­ла ју­тра.

За­са­ди­ли смо Пан­чи­ће­ву омо­ри­ку, се­дам сре­бр­них смре­ка, бре­зе, ве­ли­ку жи­ву огра­ду ду­жи­не 210 ме­та­ра, бе­ли бор, ду­гла­си­ју, ру­же, уре­ди­ли трав­њак, про­стор опле­ме­ни­ли цве­ћем... До­ста је тре­ба­ло ра­да, тру­да и на­рав­но нов­ца да се то оства­ри - са ту­гом при­ча Мир­ја­на По­ду­на­вац, пен­зи­о­ни­са­на здрав­стве­на рад­ни­ца.

На­жа­лост, по­сле смр­ти су­пру­га Ми­ло­ра­да али и због све ло­ши­јег здрав­стве­ног ста­ња го­спо­ђе Мир­ја­не, зе­ле­но окру­же­ње не из­гле­да она­ко ле­по и уред­но као не­ка­да, али је ипак све­док да ов­де жи­ви не­ко ко и да­ље во­ли при­ро­ду. Мир­ја­на се са се­том се­ћа пре­ле­пог ста­бла Пан­чи­ће­ве омо­ри­ке.

- Мој су­пруг је до­нео ста­бло Пан­чи­ће­ве омо­ри­ке ста­ро 4-5 го­ди­на из Брод­ског Ступ­ни­ка у спе­ци­јал­ном па­ко­ва­њу. Ко­рен је био за­шти­ћен жи­ча­ном мре­жом и са зе­мљом са ме­ста по­ре­кла. За­са­ди­ли смо је пре­ма ис­то­ку, за­ли­ва­ли по по­тре­би и она се при­ми­ла. Др­во је има­ло 22 го­ди­не ка­да се на жа­лост осу­ши­ло ве­ро­ват­но због не­ке бо­ле­сти - ка­же Мир­ја­на По­ду­на­вац, на­да­ју­ћи се да ће ко­ли­ко је у ње­ној мо­ћи по­но­во уре­ди­ти окућ­ни­цу.