МА­ЛА ЛО­ВАЧ­КА ПРИ­ЧА
СЛУ­ЧА­ЈАН СУ­СРЕТ СА ШЕ­СТО­ГО­ДИ­ШЊИМ МИ­ЛО­ШЕМ БР­ДА­РОМ ИЗ КУ­КУ­ЈЕ­ВА­ЦА

Сва­ког ју­тра ше­сто­го­ди­шњи Ми­лош Бр­дар из Ку­ку­је­ва­ца до­ла­зи код сво­га ку­ма Ми­ро­сла­ва Вуј­ни­ћа Миц­ка (42) ко­ји је ло­вац већ два­де­сет го­ди­на, да се по­и­гра са ње­го­вим ке­ро­ви­ма, брак-ја­за­ви­ча­ри­ма Агом и Це­за­ром. То су спе­ци­јал­ни пси на­ме­ње­ни за лов на ди­вље сви­ње. Во­ли да се игра с њи­ма, игра­ју се до ми­ле во­ље а Ага га она­ко не­ста­шан, об­ли­же од гла­ве до пе­те.

- Ка­да по­ра­стем и ја ћу би­ти ло­вац - ка­же нам Ми­лош Бр­дар.

Кум Миц­ко му је обе­ћао да ће га лов­ци зва­нич­но при­ми­ти у Ло­вач­ко дру­штво "Фа­зан" ка­да по­ра­сте и бу­де ве­ћи од фри­жи­де­ра. А Ми­лош је не­стр­пљив, сва­ког да­на ста­не крај фри­жи­де­ра и ме­ри се.

- И да­нас сам ма­ло по­рас­тао! - ве­се­ло на­гла­ша­ва, по­ка­зу­ју­ћи пр­сти­ћи­ма раз­мак од пар сан­ти­ме­та­ра.

- Пу­шку мо­жеш но­си­ти и ићи у лов тек ка­да по­ра­стеш и бу­деш имао 18 го­ди­на - строг је Миц­ко. Ма­ли Ми­лош је са­мо слег­нуо ра­ме­ни­ма. Стр­пљи­во че­ка.