КОМ­ШИ­ЈА КОМ­ШИ­ЈИ

Ка­да је Ра­де Ми­трић из Ку­ку­је­ва­ца, са ку­ћом у Ули­ци Срп­ских вла­да­ра број 39, од­лу­чио да по­ста­ви над­стре­шни­цу на лет­њој ку­хи­њи, да му се не сли­ва ки­ша на са­ми улаз, од­мах му је ком­ши­ја при­те­као у по­моћ. То је био школ­ски при­мер да ком­ши­ја ком­ши­ји увек мо­же би­ти до­бар ком­ши­ја.

А до­бар ком­ши­ја је ауто­е­лек­три­чар Мир­ко Ба­ју­но­вић из Ку­ку­је­ва­ца. Он и Ра­де су за­час по­ста­ви­ли над­стре­шни­цу. И ка­ко то би­ва по­сле до­бро оба­вље­ног по­сла, Ра­де­то­ва су­пру­га Ма­ра је на сто сер­ви­ра­ла ка­фи­цу, сок, бе­ло ви­но и ки­се­лу, на­рав­но и пи­ту са си­ром. При­ча­ле су се по­ша­ли­це, би­ло је и сме­ха а он­да је сва­ко кре­нуо сво­јој ку­ћи.

Већ су­тра ће Ра­де Ми­трић при­ско­чи­ти у по­моћ свом ком­ши­ји Мир­ку Ба­ју­но­ви­ћу. Јер, ком­ши­ја је ком­ши­ји до­бар ком­ши­ја. Они зна­ју да чо­век чо­ве­ку не мо­же би­ти - вук.