У ВАШИЦИ СМО ПОСЕТИЛИ ПОРОДИЦУ РАНИСАВЉЕВИЋ ЈЕР ДЕЧАК ДИМИТРИЈЕ НИКАД НИЈЕ ЦРТАО ЈАБУКЕ И КРУШКЕ ВЕЋ ШАРАФЕ И КЉУЧЕВЕ

Ово је прича о Димитрију Ранисављевићу из Вашице и члановима његове породице. Направио је мали трактор од делова које је имао. Увек је волео да нешто мајсторише. А никада није био као остала деца јер док су они цртали јабуке и крушке, Димитрије је цртао шарафе и кључеве. Најсрећнији је када је у радионици...

Није фраза када за неког кажемо да од малих ногу има склоностио за креативан рад и разне мајсторлуке. Оно што замисли, то и оствари јер је пун идеја.

Један од њих је Димитрије Ранисављевић из Вашице, ученик првог разреда Техничке школе "Никола Тесла" у Шиду, за кога у селу кажу да заиста већ одавно ни од чега прави много практичних ствари. Ових дана смо се упутили у Вашицу да посетимо Димитрија и видимо шта је то последње направио. Реч је о малом трактору који, веровали или не, "путује" по селу, а понешто и превезе. О свом мајсторлуку најбоље је да прича сам Димитрије:

- Пре два месеца почео сам да правим овај мој трактор, прецизније речено то је самоходна косачица, која може да вуче фрезу. Код куће сам имао све делове: точкови су од сејачице, предњи део је од мотокултиватора, мотор је од пумпе за наводњавање (стара око 30 година), мењач и ауспух су од старог аутомобила, зупчаници од штампарске машине, има ту делова од фиће итд. Покреће се на бензин, а ја намеравам да ову моју машину користим за кошење воћњака.

Димитрије је уписао Техничку школу, учи за бравара и како каже потрудиће се да школу успешно заврши а до тада, као и до сада, све време које му стоји на располагању ван школе користиће у радионици, јер тада је најсрећнији.

- Такав је увек био, док су друга деца цртала јабуке и крушке, он је цртао шарафе и кључеве - наглашава мама Гордана.

Не чуди податак да Димитрије већ одавно вози комбајн и да понекад и комшијама поправи електричну инсталацију на трактору.

Када смо већ били у посети Ранисављевићима хтели смо да сазнамо чиме се баве остали чланови породице. Димитријина сестра Оливера је ученица осмог разреда и намерава да упише гимназију или школу правног смера, јер јој је крајњи циљ да буде судија.

Тата Воја је пољопривредник. Поред 22 јутра властите земље, обрађује и земљу коју узима у закуп. Сеје кукуруз, соју, луцерку (детелину), пшеницу и јечам. Све посејане културе користи у сточарству за исхрану стоке.

- Тренутно имам 19 бикова у тову, десет сам испоручио пре месец дана, имам око 100 свиња, 10 крмача и 60-так оваца. За бикове новац добијем одмах, већи проблеми су код наплате свиња, а и цене варирају. Некако се од свега преживљава, некад је боље, некад лошије - објашњава Воја.

Као у сваком правом сеоском домаћинству и у породици Ранисављевић негује се воћњак па се редовно "пече" ракија. Управо када смо били у посети распиривала се ватра и припремао казан (та "весела машина") за производњу ракије. Биће ту неких стотинак литара. Воја још на крају напомиње да се рекреативно бави и пчеларством, тек толико да се породица ослади медом.

У наш разговор укључио се и деда Здравко, Војин тата.
О овцама се искључиво бринемо баба и ја, јер баш никад нисмо били без њих. Иако имам 73 године тај посао волим. Али, од када сам се разболео баба више брине о овцама. А, добре су, то је сорта бергаме и углавном их продајем за расплод. Достигну тежину и до 130 килограма, с поносом прича деда Здравко док обилазимо његово стадо.