ЦЕНТАР ЗА СОЦИЈАЛНИ РАД ЗАШТИТА ДЕЦЕ БЕЗ РОДИТЕЉСКОГ СТАРАЊА
Ове године оспособљено девет породица за хранитељско старање. Постоји мањи интерес за збирњавање деце ометане у развоју. Идуће године реорганизација Центра за социјални рад
У оквиру Центра за социјални рад Шид делујеТим за заштиту деце без родитељског старања. Чине га психолог Бранка Василев, педагог Милена Пешкир, социјални радник Стева Пешка и правник Никола Вукић.
- Након биолошке породице следећи нормалан корак за збрињавање деце без родитељског старања је смештање у хранитељске породице. Тренутно у 13 породица у нашој општини имамо смештено 20-теро деце - током разговора сазнајемо од Светозара Шолаје, директора Центра.
У овој години оспособљено је девет породица, а од раније имамо још три. Након завршетка обуке у осам тематских целина они су добили уверење да могу прихватити децу, али нису оспособљени да преузму децу с посебним потребама, па се та деца смештају у оспособљене установе. Наш тим их обилази и са колегама утврђује планове њихове заштите. Ценимо да је смештај те деце коректан.
Почелесу припреме за оснивање регионалног тима за Срем, са центром у Старој Пазови. Он би имао једног руководиоца и једног административног радника, чиме би се централизовали подаци о деци и породицама и били доступни свим центрима.
Сваки локални Центар би имао саветника за хранитељство, који би пружао подрђку детету и породици. На подручју наше општине смештено је дете из друге средине али ми то дете и породицу обилазимо и на тај начин помажемо Центру те општине - каже Никола Вукић.
- У току идуће године чека нас реорганизација свих центара за социјални рад. Досадашњи тимски рад би се заменио ужом специјализацијом радника. Циљ је да један радник прати једну породицу, а остали радници би се по потреби укључивали. Чека нас едукација, а пре свега министарство ће дати правилник на основу ког би се по центрима утврдили стандарди стручности радника и друго - објашњава Вукић.
- У пракси највећи је проблем непостојање специјализованих хранитеља за децу с посебним потребама, мада неких стимулација има. На пример, хранитељска породица за дете лакше ометено у развоју добија 50 одсто увећан приход за туђу негу, а за дете умерено ометено пуни износ. За сада у Шиду имамо само једну породицу која брине о двоје деце ометене у развоју. Већина хранитеља још увек се тешко одлучује за ову категорију, али ако се законом обезбеди додатна стимулација надамо се већем интересовању - наглашавају психолог Бранка Василев и педагог Милена Пешкир.
- Обилазимо децу смештену у устнаовама, оне нам периодично ђаљу извештаје о стању наших штићеника. Заједнички правимо индивидуални план са хранитељским породицама, а за децу у установама то чине те установе.
Ми смо увек имали више деце у хранитељским породицама него у установама, што код других центара није случај. Прошлегодине једно "наше" дете је усвојено (отишло у Руму) а то се, иначе, прилично ретко дешава. Посебним правилницима регулисани су програми припрема и обуке за хранитељство, а исто тако и за усвајање - додаје на крају правник Вукић.