БЛИ­ЗАН­ЦИ ЖДИ­ЊАК ИЗ ШИ­ДА О ПРО­ФЕ­СИ­О­НАЛ­НОЈ ОРИ­ЈЕН­ТА­ЦИ­ЈИ

Ро­берт за­вр­шио тро­го­ди­шњу шко­лу за ауто­ме­ха­ни­ча­ра и до­био по­сао, а Алек­сан­дар ма­ту­рант шу­мар­ске шко­ле же­ли да сту­ди­ра шу­мар­ство

Да бли­зан­ци не мо­ра­ју би­ти у све­му исти па и ка­да је у пи­та­њу афи­ни­тет пре­ма шко­ли и про­фе­си­о­нал­ној ори­јен­та­ци­ји, го­во­ри при­мер бра­ће осам­на­ест и по го­ди­шња­ка Ро­бер­та и Алек­сан­дра Жди­њак из Ши­да. Ро­берт је од­ма­ле­на уз оца Јан­ка ауто­ме­ха­ни­ча­ра за­во­лео ауто­мо­би­ле и њи­хо­ву по­прав­ку те је упи­сао Сред­њу тех­нич­ку шко­лу "Ни­ко­ла Те­сла", смер ауто­ме­ха­ни­чар у тро­го­ди­шњем тра­ја­њу. Алек­сан­дар се опре­де­лио за шу­мар­ство и на­ста­вио шко­ло­ва­ње у Срем­ској Ми­тро­ви­ци.

- Још као де­те сам за­во­лео ауто­мо­би­ле и ка­ко их та­та по­пра­вља и због то­га сам се и опре­де­лио за ауто­ме­ха­ни­ча­ра. У пр­вој го­ди­ни смо прак­су има­ли у шко­ли, а дру­ге две го­ди­не у "Ауто цен­тру Мра­вик" Мир­ка Мра­ви­ка. И ауто­мо­би­ли ни­су ви­ше као ра­ни­је па се и код ауто­ме­ха­ни­ча­ра ра­ди уз по­моћ ком­пју­те­ра, утвр­ђу­је квар и вр­ши по­прав­ку - при­ча Ро­берт Жди­њак, ко­ји је ју­на про­шле го­ди­не са од­лич­ним успе­хом за­вр­шио тро­го­ди­шње шко­ло­ва­ње.

Ро­берт је био је­дан од нај­бо­љих уче­ни­ка у раз­ре­ду па је ишао и на так­ми­че­ња ма­шин­ских шко­ла ре­ги­о­нал­ног ка­рак­те­ра у Су­бо­ти­ци у дру­гом раз­ре­ду и у Пан­че­ву у тре­ћем раз­ре­ду где се тре­ба­ло по­ка­за­ти прак­тич­но и те­о­риј­ско зна­ње. А да је за­и­ста до­бар и у те­о­ри­ји и у прак­си, мо­жда нај­бо­ље по­твр­ђу­је то што га је мај­стор где је био на прак­си, од­мах и за­по­слио. Од 1. ок­то­бра про­шле го­ди­не, сам за­ра­ђу­је хлеб.

- За­до­во­љан сам по­слом јер ћу кроз рад још до­ста на­у­чи­ти, а у сло­бод­но вре­ме до­ста чи­там струч­ну ли­те­ра­ту­ру, а и у овом по­слу не­ма ни­шта без ком­пју­те­ра. У пер­спек­ти­ви бих сва­ка­ко же­лео да имам соп­стве­ну ауто­ме­ха­ни­чар­ску ра­ди­о­ни­цу - ка­же Ро­берт.

Ње­го­вог бра­та Алек­сан­дра је ме­ђу­тим при­ву­кло шу­мар­ство те је у Срем­ској Ми­тро­ви­ци упи­сао Пре­храм­бе­но-шу­мар­ско-хе­миј­ску шко­лу, смер шу­мар­ство и са­да је ма­ту­рант и нај­бо­љи уче­ник у раз­ре­ду. За­хва­љу­ју­ћи од­лич­ном успе­ху, до­био је и сти­пен­ди­ју Ми­ни­стар­ства про­све­те и спор­та.

- Шу­мар­ство ме ве­о­ма при­вла­чи ка­ко у те­о­риј­ском де­лу та­ко и кроз прак­су. На прак­си смо нај­че­шће би­ли у Шум­ским упра­ва­ма у Мо­ро­ви­ћу и Ер­де­ви­ку, а би­ли смо и у Ку­пи­но­ву. Ту се прак­тич­но упо­зна­је­мо о на­чи­ну га­је­ња др­ве­ћа и об­на­вља­њу шу­ма - ка­же Алек­сан­дар, ко­ји се при­пре­ма за ма­ту­ру.

Ма­ту­ра се по­ла­же усме­но и пи­сме­но, а за ма­тур­ски рад је иза­брао област ис­ко­ри­шћа­ва­ња шу­ма из пред­ме­та шум­ске ко­му­ни­ка­ци­је тач­ни­је идеј­но про­јек­то­ва­ње шум­ског-ка­ми­он­ског пу­та. Алек­сан­дар же­ли да упи­ше шу­мар­ски фа­кул­тет у Бе­о­гра­ду и че­ка га на­рав­но и при­јем­ни ис­пит те да јед­ног да­на као шу­мар­ски ин­же­њер ра­ди у не­ком од на­ших шум­ских га­здин­ста­ва. А про­фе­си­о­нал­ној ори­јен­та­ци­ји Ро­бер­та и Алек­сан­дра, до­дај­мо и то да је њи­хо­ва се­стра Са­ња, сту­дент че­твр­те го­ди­не По­љо­при­вред­ног фа­кул­те­та, смер-хор­ти­кул­ту­ра. О то­ме не­ком дру­гом при­ли­ком.