ЗАНИМЉИВА ПРИЧА О БРАЧНОМ ПАРУ ЂАЧАНИН ИЗ ВАШИЦЕ

Ката је дипломирани економиста а Урош дипломирани инжењер грађевине. Они су заменили рад у друштвеном предузећу за рад на њиви. Кажу да се никад нису покајали

- Од мотике многи беже. Па и у пренесеном значењу када је реч о пољопривредној производњи уз помоћ механизације. Утолико више је интересантан пример брачног пара Ђачанин из Вашице, Кате и Уроша, који су напустили рад у друштвеном предузећу и определили се за самосталан рад и обрађивање земље.

Ката је дипломирани економиста, а Урош дипломирани инжењер грађевине. Обоје су радили у "Шидалу" (Урош мало и у београдској "Мостоградњи"), а 1990. године прво је фирму напустио Урош а 1994. и Ката.

- Сејали смо свашта, разно поврће на велико па смо три године узгајали и дуван. Била је то уговорена производња. Дуван семенски, спанаћ и конопљу сејали смо за "Агрокоп" из Новог Сада. Тренутно смо оријентисани на ратарство. На 70 јутара властите земље сејемо кукуруз, пшеницу и соју. Имамо властиту механизацију, силосе и сушару за кукуруз. То много значи, јер располажемо својим производима, продајемо из када хоћемо и како хоћемо - каже Урош Ђачанин.

Своје знање из грађевинарства овај скромни и вредни домаћин и те како користи и у овом послу. На пример, сушару и силос сам ја направио, као и помоћне објекте за механизацију и одлагање сламе. Идеја има на претек. Од старих прозора направио је практичан али и леп мали стакленик у коме изузетно добро успевају укусан парадајз и паприка. И ограду је направио сам, и још много практичних и лепих детаља.

Ката је "задужена" за цвеће и башту, у доњем дворишту је и мали пластеник. Свега по мало. И очигледно је да све што раде, то чине са пуно љубави. Све је лепо и уредно.

На питање да ли су се икада покајали што су се одлучили за самосталну производњу Ката наглашава:
- Не, никада. Сам си свој газда, сам планираш, сам радиш. Можда бисмо се кајали да живимо у она некадашња сигурнија времена, у овим условима овако је боље.

Ката и Урош имају двоје добре деце, Савету и Владимира, вуковце у основној школи, а одличне ђаке и у гимназији. Савета је на јесен матурант а Владимир ће у трећи разред. Још не знају шта ће студирати, а ни родитељи не знају шта да им саветују.

У домаћинству Ђачана живе и Урошеви родитељи, мама Милена и тата Лазар. Мада се Ђачани не баве сточарством, мама и тата за њихове потребе узгајају овце и козе.

О будућности и плановима Урош прича:
- За сада ће бити довољно да задржимо овај статус док не видимо за шта ће се деца определити. Влади се за сада свиђа наш начин рада, али још ћемо видети куда ће га одвести животни путеви.

Да ли из скромности или зато што је заиста тако, Урош на крају каже да се од овог посла може лепо живети. А да их посао није "узео под своје" говори податак да они нађу времена да оду на годишњи одмор са децом. Додуше, сада већ имају своје планове... У сваком случају ми им желимо успешан рад и у будућности.