ВЕЛИКА ЉУБАВ ПРЕМА ФОТОГРАФИЈИ СЕКЕ ПЕТРОВИЋ ИЗ ШИДА КОЈА ГОВОРИ О ПРОШЛОМ И САДАШЊЕМ ВРЕМЕНУ

Сека Петровић је већ 15 година у пензији. Њен посао су наследили син и снаја. Каже да би волела да фотографски посао наставе њени унуци

Фотографска радња "Фото Сека" за мање од две године навршава пола века рада. То, али и чињеница да је недавно набављена најсавременија опрема, био је разлог да разговарамо  са власницима. Како је и ред, пођимо од почетка.

Сека Петровић  је након рада у друштвеној фирми "Фото техника" властиту радњу отворила 1959. године, мењала је пословне просторе и у данашњем, седмом по реду, наставила овај посао. Било је то (преселење) пре 24 године, па мало ко из шидске општине да не зна за ову фотографску радњу.

- Некада се радило на сасвим другачији начин, било је теже а поступак израде фотографија био је много дужи, јер се радило ручно. Прве машине набавила сам у Бечу. Када сам почињала овај посао било је још неколико фотографских радњи у Шиду, али само моја је опстала упркос тешкоћама и никада је нисам затварала. У појединим периодима само сам ја то радила. у граду. Радила сам 36 година, а већ 15 сам у пензији а овај посао су наставили мој син и снаја. Волела бих да то наставе да раде моји унуци - каже Сека Петровић.

- Леп је ово посао, поготово за оног ко га воли, а ја сам га баш волела. У оно моје време, било је необично да се тиме бави жена. Хтела сам бити фризер, брат ми није дао и тако сам се обрела код фотографа Денеша Моровица који је у Шид дошао из Сомбора. На занат смо ишле моја другарица Беба  и ја. Она је отишла у Француску а ја сам почела да радим као фотограф у Шиду. Школовање је трајало три године а испите сам полагала у Зрењанину. Један краћи период пред пензију и ја сам радила са временом опремом и камером. А давно је било време кад сам сликала прве сватове у Бапској. Ишла сам тамо на коњу. Данас је то све другачије - завршава своју причу Сека Петровић.

- Посао који је започела мама наставио сам ја, а уз мене и моја супруга Сања - сазнајемо од Слободана (Чобета) Петровића који нас упознаје са новинама у његовој радњи.

- Недавно смо набавили најсавременију опрему. Откако сам ја преузео овај посао, ово је четврта генерација машина. У квалитету досегнут је врх, ово су модерне дигиталне машине Фуји фронтиер 330, које пружају пуно могућности. Фотографије су величине од 2х3 цм до 20х30 цм, можемо да израђујемо календаре, визит карте, позивнице, фото-монтаже, дораде-реконструкције слика - прича Чобе.

Уз све наведене услуге у СЗТР "Фото Сека" омогућена је продаја комплетне фото-опреме (дигитални апарати, камере, дискете, фото торбице, рамови за слике, пуњачи, батерије итд.) И тако кажу Сања и Чобе, сваке године улажу средства за опрему и уређење простора. Некада се име ове фотографске радње почињало да "гради" у простору од 12 квадрата, данас раде у 40 квадратних метара. Чобе је школовани фотограф, школу је завршио у Београду, Сања је правни техничар. Обоје кажу да би могли само овај посао да раде, јер упркос тешкоћама он има пуно дражи - упознавање нових лица, сликање ведрих животних ситуација, па зато није чудо што се "с колена на колено" у многим породицама одлучују за фотографске услуге управо у овој радњи.

У једном периоду и тата Сава је радио у радњи. Сања и Чобе имају троје деце - Бојану (13 година), Вељка (12 година) и седмогодишњу Милицу.
- Желимо да се деца школују, а неко од њих ће ваљда наставити ово што ми радимо. Сасвим сигурно, како се опрема усавршава, овај посао се неће моћи радити без високог образовања, зато прво школа а после нека сами одлуке - истичу на крају Сања и Чобе.