ВРЕМЕ КАДА ЈЕ ПУБЛИКА ПЛАКАЛА

Тема мексичке револуције веома добро прихваћена на нашим просторима па је представа изведена 1967. у Илинцима, а касније у још неким нашим селима, у режији Светислава Ненадовића. Нова поставка годину дана касније када је Ненадовић био на одслужењу војног рока у Пећи где се осим режије, прихватио и г

ЧЕТИРИ ДЕЦЕНИЈЕ ОД ИЗВОЂЕЊА ПРЕДСТАВЕ "ЈЕДАН ДАН ЖИВОТА" СА СВЕТИСЛАВОМ НЕНАДОВИЋЕМ ИЗ ШИДА

predstava.jpgТема мексичке револуције веома добро прихваћена на нашим просторима па је представа изведена 1967. у Илинцима, а касније у још неким нашим селима, у режији Светислава Ненадовића. Нова поставка годину дана касније када је Ненадовић био на одслужењу војног рока у Пећи где се осим режије, прихватио и главне улоге

Филм "Један дан живота" који је 1950. године снимио Емило Фернандес посветивши га револуционару Хосеу Мартију, био је толико инспиративан да су 1967. године у КУД "Вук Караџић" у Илинцима одлучили да припреме позоришну представу на ову тему. А пре тога су на репертоару имали "Николетину Бурсаћа", "Небески одред", као и Нушићеве комедије.

- Ја сам се прихватио да режирам представу, а главну улогу пуковника Лусија Реса је глумио Радивој Јеринић, а Фелипеа Гонзалеса Жарко Марковић, новинарку Белен Мара Рашковић, а маму Хуаниту Цветана Убавић - веома се добро сећа тих дана Светислав Ненадовић. - Биле су то године када је био популаран мексички мелос и домаћи певачи су снимали такве песме. Вредно смо радили и припремили премијеру коју смо извели у Илинцимја, а публика је била одушевљена. У представи има доста улога, имали смо и оркестар. Многи у публици су плакали због трагичне судбине револуционара.

После премијере су уследила и гостовања у Јамени, Вашици и Адашевцима. Чак се према речима нашег саговорника и мексичка амбасада у Београду заинтересовала за рад илиначких драмских аматера и позвала их у Београд. Посете није било већ се амбасади послало писмо. Следеће године, Светислав Ненадовић одлази у војску у Пећ. Са још једним бројем војника био је задужен за културно-забавни живот у гарнизону и предложио је колегама да се уради представа "Један дан живота". Идеја је одмах прихваћена и успостављен је контакт са позориштем у овом граду које је уступило костиме и салу за премијеру. Сарађивало се и са културним радницима и писцима у Пећи.

- У новој поставци поред режије, сада сам играо и главну улогу Лусија Реса, а велику улогу је имао и Ивица Кушлан из Загреба који је играо Фелипеа. Позната песникиња са Космета, сада покојна, Даринка Јеврић, играла је маму Хуаниту. Комад смо припремали два месеца. Владало је велико интересовање за премијеру која је била 22. децембра за Дан ЈНА. Публика у сали је аплаудирала и није желела да изађе напоље док још једном не одгледа сцену растанка маме Хуаните - прича Светислав Ненадовић.

ПОСТИГЛИ УСПЕХ
После премијере о којој се доста причало, уследила су и гостовања у Витомирици, а представа је још живела јер се изводила и у другим војним поштама.
- Ми смо имали пријем код председника Општине и команданта гарнизона и за нас је то много значило. Са нама су глумили и бројни Албанци са којима сам остао у контакту и касније по изласку из армије - истиче Ненадовић.

У ДУХУ МЕКСИКА
И док је вођен разговор за овај текст, у Ненадовићевој соби се чула лагана мексичка музика. Каже да је њен велики љубитељ и зато је и данас радо слуша.
- Својевремено се и на таласима Радио Шида могла чути мексичка музика, а некада смо имали и гостовања ансамбала који негују ову врсту музике. У оквиру нашег дома културе у Шиду смо такође својевремено имали и ретроспективу мексичког филма - каже Светислав Ненадовић.