КАКО ЈЕ ТО БИЛО!  

Немачки генерал Киблер је у свом извештају Команди Групе армија "Е" написао да је непријатељ 3. децембра на Сремском фронту почео велику офанзиву јаком артиљеријском ватром и уз подршку авиона

Процењујући развој ситуације на Сремском фронту, после пробоја његових одбрамбених положаја на "Црвеној линији", Штаб Првог пролетерског корпуса донео је одлуку да се пређе у општи напад. Петог децембра 1944. године Први пролетерски корпус НОВЈ и 68. корпус Црвене армије прешли су у гоњење непријатеља.

Немци су с крајњим напорима успевали да се организовано повлаче према Нибелуншкој линији, трпећи тако велике губитке у људству и материјалу. Напад на непријатељско упориште у Опатовцу почео је 5. децембра ујутро, а већ око подне Опатовац је био ослобођен. На десном крилу Прве пролетерске дивизије 13. пролетерска бригада је истог дана пресекла пут Илок - Љуба и извршила продор у правцу Сотин - Товарник и избила пред Новак Бапску, спуштајућа се низ западне падине Фрушке горе према Товарнику.

Пошто су Прва пролетерска, 8. црногорска и Италијанска бригада дубоко продрле од Љубе и преко Привине Главе ка Шиду, Штаб Прве пролетерске дивизије НОВЈ је 5. децембра 1944. године издао заповест за напад на Шид.

Осма црногорска и Италијанска бригада требало је да нападају Шид са северне и североисточне стране, док је Прва пролетерска добила задатак да изврши фронтални напад на Шид са источне стране. Истовремено је наређено и 11. дивизији да учествује у нападу на Шид са југоисточне и јужне стране.

 Напад шест бригада Првог пролетерског корпуса на Шид требало је да почне 5. децембра у 20 сати. До тог времена 13. пролетерска и 3. крајишка бригада у свом надирању од Љубе преко Моловина и Сота избиле су источно од линије Новак Бапска - Беркасово.

Истовремено и јединице Прве пролетерске бригаде, Италијанске и 8. црногорске бригаде избиле су пред Шид. Јужније од Прве пролетерске, непријатеља је гонила Пета крајишка бригада, која је до 20 сати успела да овлада упориштима у Бачинцима и Гибарцу, терајући непријатеља од Ердевика према Шиду.

Наша 32. бригада после учешћа у заузимању Ердевика 4. децембра, продужила је напад. У садејству с Петом бригадом учествовала је у заузимању Бачинаца и Гибарца, а потом продужила ка Шиду.

Дванаеста бригада која је нападала непријатеља на левом крилу борбеног распореда 11. дивизије, после запоседања Ердевика продужила је напад 5. децембра у правцу Шида. Ујутро у шест сати 12. бригада је ушла у Кукујевце, а потом са осталим јединицама 11. дивизије продужила надирање ка Шиду, где је избила у вечерњим сатима. Око 2 сата после поноћи 5. децембра, Пета бригада напала је непријатељске заштитнице и прогонила их у правцу Кузмина, непријатељског упоришта које је у јутарњим часовима успела и да заузме, а потом је продужила напад према Адашевцима, јужно од Шида, где је заустављена. Адашевци су заузети тек по доласку осталих јединица Дивизије око 22 часа увече (5. децембра) пре заузимања Шида.

Истовремено 31. бригада на левом крилу 21. дивизије почела је протеривање непријатеља и 5. децембра у поподневним часовима избила на линију Вишњићево - Босут - Сремска Рача. Ова бригада је до мрака заузела поменута места и Моровић.

У центру нападног распореда Првог пролетерског корпуса, јединице Прве пролетерске бригаде и 11. дивизије избиле су пред Шид, који је био веома брањено непријатељско упориште на првој линији Нибелуншких положаја. Тачно у 20 часова прешле су у силовит напад на непријатеља који се очајнички бранио. Немци нису могли да одоле нападу јединица Прве пролетерске бригаде и 11. дивизије НОВЈ и Шид је ослобођен после врло оштре трочасовне борбе.

Командант Корпусне групе "Киблер" генераллајтнант Јозеф Киблер, у свом извештају Команди Групе армија "Е" написао је између осталог: "Трећег децембра 1994. непријатељ је на Сремском фронту почео велику офанзиву јаком артиљеријском ватром и уз подршку јуришних авиона са тежиштем на Фрушкој гори... Због дубоког продора непријатеља на северном крилу 118. ловачке дивизије и опасности за дубоки леви бок код Опатовца, као и због великих наших губитака, изгледало је да ће бити разбијен Фронт 118. ловачке дивизије, поготову што се није располагало резервама. Зато је 4. децембра у 13,10 сати упућен захтев да се одобри одступање 118. дивизије на утврђене Нибелуншке положаје."

Генерал Киблер је у овом извештају био веома реалан јер се ситуација на Сремском фронту у току 4. и 5. децембра 1944. године у потпуности преокренула у корист јединица Првог пролетерског корпуса НОВЈ и 68. стрељачког корпуса Црвене армије.

Заузимањем Опатовца, Мохова, Новак Бапске, Сота, Беркасова, Шида, Адашеваца и Моровића уствари је заузета прва линија и део друге линије непријатељских Нибелуншких положаја. Држао се још једино Ловас. Јединице Првог пролетерског корпуса, Главног штаба НОВ и ПОВ и 68. корпуса Црвене армије пред поноћ 5. децембра 1944. налазиле су се на линији Опатовац - Ловас ( источно) - Шид - Адашевац - Моровић - Вишњићево - Сремска Рача.

Заузимање ових положаја пала су у воду сва наређења немачке врховне команде Вермахта и Команде Југоистока да се Нибелуншка линија мора "у сваком случају и по сваку цену држати". Обновљено наређење команде Југоистока које је 5. децембра 1944. у 17,35 сати послао начелник Штаба генерал-мајор Хајнц Гилденфелд Корпусној групи "Киблер" гласило је: "По наређењу команданта Југоистока скрећем пажњу да се Нибелуншка линија мора безусловно држати. Повлачење на Зелену линију уопште не долази у обзир".

Истовремено је и Команди Групе армије "Е" издато наређење да убрза покрет делова 34. армијског корпуса које је требало хитно упутити преко Бијељине и Брчког за ојачање Сремског фронта.

Међутим, све је већ било касно. Нибелуншки положаји су били пробијени и јединице Првог пролетерског корпуса НОВЈ и 68. стрељачког корпуса Црвене армије ништа више није могло задржати до следећих и последњих - седмих по реду непријатељских одбрамбених положаја у Срему - Зелене линије, која се протезала од Сотина преко Берка, Оролика и Комлетинаца до Отока.