НЕ­ШТО ЧУД­НО СЕ ДЕ­ША­ВА НА КРО­ВУ СЛАВ­КА МАР­КО­ВИ­ЋА ИЗ ШИ­ДА

Због ње­го­вог нео­бич­ног по­на­ша­ња да­ли су му име би­тан­га, а ње­га баш бри­га, јер је у цен­тру па­жње. Стал­но је на вр­ху кро­ва. Ла­је и скре­ће па­жњу про­ла­зни­ка, по­себ­но де­це. А ко зна. Мо­жда у сво­јим сно­ви­ма за­ми­шља ка­ко се пен­тра по со­ли­те­ри­ма

Че­сто пред ку­ћом Слав­ка Мар­ко­ви­ћа у ули­ци Ни­ко­ле Те­сле број 33 у Ши­ду за­ста­ју про­ла­зни­ци, по­себ­но де­ца и гле­да­ју пре­ма кро­ву ку­ће где на са­мом вр­ху се­ди и ла­је пас. Не­сва­ки­да­шње. Реч је о дво­и­по­го­ди­шњем те­ри­је­ру ко­јег су до­ма­ћи­ни због ње­го­вог нео­бич­ног по­на­ша­ња на­зва­ли - Би­тан­га.

- На­ба­вио сам ку­че у Мо­ро­ви­ћу и пр­вих не­ко­ли­ко ме­се­ци је то би­ло ку­че као и сва­ко дру­го. Ка­да је пас по­рас­тао, не­где са се­дам-осам ме­се­ци по пр­ви пут је по­ју­рио на кров у по­те­ри за па­цо­ви­ма ко­јих увек има у по­љо­при­вред­ном до­ма­ћин­ству. Од та­да, он је стал­но на кро­во­ви­ма и на зе­мљу си­ла­зи ве­о­ма рет­ко па смо га због нео­бич­ног тем­пе­ра­мен­та и на­зва­ли Би­тан­га - при­ча о свом љу­бим­цу Слав­ко Мар­ко­вић.

У раз­го­вор се укљу­чи­ла и ње­го­ва су­пру­га Ве­ра ко­ја ка­же да се пас по­пео по мер­де­ви­на­ма по­ред га­ра­жа па на ра­ван кров ве­ран­де, а он­да као од ша­ле бр­зо по­ју­ри по ко­сом де­лу кро­ва све до вр­ха где сед­не и од­ма­ра.

- Би­тан­га ни­ка­да ни­је ни имао сво­ју ку­ћи­цу јер му ни­је би­ла по­треб­на па му и хра­ну и во­ду ста­вља­мо го­ре на ве­ран­ду. Оста­ви­ће сва­ку хра­ну са­мо ка­да чу­је да не­где ски­чи па­цов и од­мах ће се устре­ми­ти на ње­га. Ка­да гр­ми и спре­ма се олу­ја, он не бе­жи до­ле. То ни­је ра­дио ни про­шле зи­ме ка­да је би­ло сне­га. Ни то му ни­је смет­ња и стал­но се кре­ће по од­ре­ђе­ној пу­та­њи на кро­ву - ис­ти­че Ве­ра Мар­ко­вић.

На­ши са­го­вор­ни­ци при­ча­ју да је про­шлог ок­то­бра Би­тан­га си­шао у дво­ри­ште и по­што је ка­пи­ја би­ла отво­ре­на, по­ју­рио је пре­ко ули­це јед­ног пса. На жа­лост, на­и­шао је ауто­мо­бил и за­ка­чио Би­тан­гу, по­вре­див­ши му но­гу. Мар­ко­ви­ћи су би­ли за­бри­ну­ти шта ће би­ти са њим. Ту­го­вао је не­ко­ли­ко ме­се­ци али сре­ћом опо­ра­вио се па опет по ста­ром. По­себ­но се ра­ду­је ка­да га­зда Слав­ко стар­ту­је трак­тор, а у рет­ким при­ли­ка­ма се сју­ри низ кров у дво­ри­ште да по­ју­ри сви­њу ко­ја је иза­шла из обо­ра.

- Ре­ко­смо да се Би­тан­га ве­што пе­ње по кро­ву али у за­но­су и од тем­пе­ра­мен­та до­жи­вео је и ма­ле не­зго­де. Јед­ном се до­го­ди­ло да се ома­као са кро­ва и за­вр­шио у дво­ри­шту на­ших ком­ши­ја, а јед­ном се за­ка­чио за олук ко­ји је спре­чио пад на ули­цу - ка­жу Мар­ко­ви­ћи.