АЛЕК­САН­ДАР САВ­КО­ВИЋ ИЗ КУ­КУ­ЈЕ­ВА­ЦА РА­ДИ ТЕ­ЖАК И МУ­КО­ТР­ПАН ПО­САО

Алек­сан­дар Сав­ко­вић је по про­фе­си­ји тр­го­вац али по­след­њих го­ди­на ба­ви се про­из­вод­њом ужа­ди. Све ра­ди руч­но

Алек­сан­дар Сав­ко­вић ве­ро­ват­но не­ка­да ни­је мо­гао ни на­слу­ти­ти да ће се ба­ви­ти про­из­вод­њом ужа­ди. Исти­на, ово за­ни­ма­ње ни­је му та­ко стра­но јер га је оба­вљао ње­гов отац и на тај на­чин хра­нио пе­то­ро де­це. Ма­да је не­кад овај за­нат био мно­го уно­сни­ји, ипак то ни­је био по­сао од ко­јег се мо­гло до­бро жи­ве­ти.

Алек­сан­дар је по за­ни­ма­њу тр­го­вац, у Ву­ко­ва­ру је 21 го­ди­ну ра­дио у "Ве­ле­про­ме­ту". Би­ло је то вре­ме у ко­јем се да­ле­ко бо­ље жи­ве­ло не­го да­нас, на­гла­ша­ва Алек­сан­дар. Са су­пру­гом Ду­шан­ком и си­ном Дра­же­ном да­нас ста­ну­је у ста­рој, тро­шној и вла­жној ку­ћи у Ку­ку­јев­ци­ма ко­ју још ни­је от­пла­тио. Не зна кда ће и ка­ко ће. Се­зон­ске по­сло­ве те­шко да мо­же да оба­вља, вла­сти­те зе­мље не­ма, а уз не­што ма­ло ала­та на­сле­ђе­ног од оца и до­ку­пље­ног, ори­јен­ти­сао се на овај ста­ри за­нат. Док пла­ти си­ро­ви­не и го­ри­во за пре­воз до ва­ша­ра у Ши­ду и Ер­де­ви­ку, за­ра­де ско­ро да и не­ма.

- Те­жак је то по­сао, спо­ро се ра­ди, а ко­рист је ма­ла. То је до­бро за пен­зи­о­не­ре ко­ји има­ју си­гу­ран при­ход, а ово им до­ђе она­ко уз­гред. Те­шко је од ово­га жи­ве­ти - ка­же Алек­сан­дар.

- Не­ка­да смо ра­ди­ли у др­жав­ним фир­ма­ма и има­ли стан - на­ста­вља­мо раз­го­вор. Био је то са­свим дру­га­чи­ји жи­вот не­го ово да­нас. Здра­вље ми не до­зво­ља­ва да идем у над­ни­цу. Нај­те­же ми је што ми син, ме­та­ло­стру­гар по стру­ци, не мо­же да до­би­је по­сао. Ако се не­где и за­по­сли, ни­је при­ја­вљен, сам пла­ћа пре­воз и хра­ну та­ко да од пла­те и не­ма ни­ка­кве ко­ри­сти. Ка­ко да­ље, не знам - за­вр­ша­ва при­чу о те­шком жи­во­ту Алек­сан­дар Сав­ко­вић.