СЛОБОДАН СТЕВАНЧЕВИЋ ИЗ ШИДА ЦЕО РАДНИ ВЕК ПРОВЕО У ЛОВСТВУ

Слободан Стеванчевић постао ловац крајем 1945. године и професионално везан за ловство све до пензије 1979. године. У каријери одстрелио доста капиталне дивљачи, угостио многе тадашње функционере и ловце из иностранства

- Када бисмо хтели нешто више дознати о ловству на подручју шидске општине после Другог светског рата, права особа од које се могу добити одговори на сва питања је Слободан Стеванчевић (88) из Шида, који се у ловство укључио одмах после ослобођења поткрај 1945. године.

Практично цео његов живот је био везан за ловство па и данас чика Слободан радо прелиста албум са старим фотографијама и добро памти где је био који одстрел и ко су били гости.

- Одмах после рата било нас је 23 ловаца, а ловишта су била богата са дивљачи, највише зечевима, фазанима, јаребицама, лисицама и срнама, а у зимско време је било доста дивљих гусака и патака - прича нам Слободан Стеванчевић.

- Добро памтим када је 1947. године на површину од 500 јутара недовршеног сунцокрета слетело велико јато дивљих гусака. Или, када су ловци само у једном дану одстрелили око 60 зечева и доста патака и гусака, а потом на вечери је организована томбола и продајом дивљачи су зарађене добре паре.

  Био је Слободан Стеванчевић кратко време по ослобођењу секретар Ловачког друштва Шид, а убрзо и секретар Ловачког савеза. Долазили су у ловиште на подручју наше општине бројни страни ловци и наравно домаћи, а ловишта су била богата са дивљачи.

У својој ловачкој каријери Слободан је одстрелио око 100 комада јеленске дивљачи, као и дивљих свиња међу којима и десетак од по 300 килограма. Временом се број ловаца повећавао, а смањивала дивљач поред осталог и због све веће примене агро-техничких мера у пољопривреди. Одлазио је Стеванчевић и у ловишта у друге делове тадашње СФРЈ. Веома добро памти лов 1972. године на планини Прењ код Коњица у Босни и Херцеговини.

- Тамо је био организован лов на дивокозе, а догодило се да на свега 10-так метара од ловаца из жбуња искочи медвед. Били смо изненађени и затечени и ја и ловочувар као и ловци у близини, а медвед је брзо шмугнуо. Боравио сам и два пута у Италији, најпре као делегат Ловачког савеза Војводине и једном приватно.

А када ме питају да ли је у дугогодишњој каријери било признања, најчешће одговарам да је било, али и да сам ја више друге предлагао као секретар за признања. И ја сам се једно време бавио новинарским послом сарађујући са "Ловачким новинама", а једном сам освојио и трећу награду за ловачку причу - каже Слободан Стеванчевић, док нам показује албуме са мноштвом фотографија.

РУКОВОДИОЦИ У ЛОВУ

Чика Слободан је држао "све у својим рукама" када је ловство било у питању и све је беспрекорно функционисало, о чему се нарочито морало водити рачуна када су у лов долазили тадашњи уважени другови и високи партијски и државни  функционери. А у наша ловишта су долазили Титов син Жарко Броз, Јован Веселинов, Стеван Дороњски, Светислав Ћећа Стефановић и други.

ПРОПУСТИО СУСРЕТ С ТИТОМ

- Сећам се негде 1970. године ми је у посети био један ловац из Словеније, који је, иначе, препарирао дивљач коју је Тито одстрелио. Ноћу су га хитно позвали да дође у Бугојно, јер су Тито и Кардељ одстрелили медведа. Послато је возило по њега, он је позвао и мене да пођем са њим, али ја нисам кренуо на тај пут и нисам се сусрео с Титом - каже Слободан Стеванчевић.