ДА ЛИ ЋЕ КАЈАКАШКИ СПОРТ ОСТАТИ БЕЗ ЈЕДНОГ ОД НАЈБОЉИХ ПРЕДСТАВНИКА

Тешкоће које су притисле кајакашки клуб са Босута по свему судећи резултираће одласком најбоље кајакашице и тренера овог клуба Зорице Стојановић

Вест да је Зорица Стојановић тренер и стандардни члан екипе Кајакашког клуба Филип Вишњић из Вишњићева решила да напусти свој матични клуб и активно бављење кајаком, нема сумње дубоко ће растужити све љубитеље спорта.

Притиснута бременом тешкоћа у које је њен клуб запао у последње време, као и личним разлозима, шампионка са Босута одлучила је да након блиставе спортске каријере каже збогом спорту у коме је дала толико много.
Више од 15 година ова скромна девојка из Вишњићева доминирала је кајакашким стазама Војводине и Србије али и на међународним регатама. Недавно је са успехом дипломирала на Факултету за менаџмент и спорт у Новом Саду и то у области спортова на води али јој ни то није било довољно да реши своја егзистенцијална питања. У последње време радила је за скромну надокнаду као тренер у свом клубу уз легендарног кајакашког стручњака Станишу Радмановића уз чију је помоћ и постала један од најбољих спортиста наше општине свих времена. Обећања која су јој у последње време давана у вези са решавањем њеног статуса отишла су у неповрат заједно са благим поветарцем који ју је често пратио на кајакашкој стази на Босуту. Кап је прелила чашу и шампионка са Босута која је у више наврата била изабрана за најуспешнију спортисткињу општине Шид решила је да остави весла и кајак коме је посветила своју младост и коме је дала толико много.

Било је истина неких покушаја да се реши статус ове спортисткиње која је била скромна у својим захтевима. Тражила је само да остане у свом клубу и да у моменту када се легендарни кајакашки стручњак Станиша Радмановић повуче, настави са радом у једином сеоском кајакашком  клубу у Србији. Нажалост тешкоће које су присутне у клубу са Босута као и одређено неразумевање условили су да се Зорица Стојановић повуче са активне сцене.

И када новинар и хроничар овог поднебља пише о овим темама онда му се несвесно наметне помисао и питање. Па зар је заиста морало да буде тако? Зар смо заиста толико богати са спортским стручњацима овог профила да их се тако олако решавамо. И наметне се још понешто као на пример висина средстава која се одвајају за спорт и спортске активности. Па зар је могуће да се у оквиру њих не могу изнаћи решења за ову дивну спортисткињу, државну и покрајинску првакињу.

Нека овај чланак буде само почетак акције у којој би се покушало задржати Зорицу Стојановић крај  кајакашке стазе (иако још увек и то са великим успехом наступа и као такмичарка). Биће уверени смо то велики успех, а њен рад веома брзо ће донети резултате са којима ћемо се сви поносити. Гаранција за то су њена преданост, стручност и одлучност како у времену када је господарила кајакашким стазама Војводине и Србије тако и времену које је провела као тренер у клубу у коме је заједно са Станишом Радмановићем већ припремила неколико талентованих кајакаша који се налазе у самом врху војвођанског и српског кајака.

Толико јој бар дугујемо за све оно што је дала спорту ове општине и ове средине.

ПРОМОТЕР

Иако и сама још увек млада Зорица ужива велико поштовање својих клупских колега. Да  је то тако најбоље говоре примери са бројних регата које су протеклих година одржане у Вишњићеву. Зорица је једном речју поред Организационог одбора "алфа и омега" ових такмичења. Често је у улози промотера, записничара, тренера, али и такмичара на стази на којој по правилу осваја највиша места.

Поред бројних награда и признања за резултате које је постизала на првенствима Југославије, Србије и Војводине у сећању ће јој нема сумње остати међународна регата у Брчком где је освојила пет златних медаља у исто толико дисциплина у којима је наступила сама или заједно са својом клупском колегиницом Миленом Јовановић. Тај резултат остварен у конкуренцији такмичара из Хрватске, БиХ, Мађарске и других земаља остаће уписан златним словима у њеној каријери и у историји Кајакашког клуба "Филип Вишњић" у Вишњићеву.