Уз до­бро ви­но и ра­ки­ју (ко­је очи­то има­мо на овим про­сто­ри­ма) иде и до­бар за­ло­гај

А шта има бо­ље од ле­пе, мла­де јаг­ње­ти­не? За овај део тр­пе­зе де­це­ни­ја­ма се бри­не Аца Три­фу­но­вић из Ши­да, ко­ји је и ове го­ди­не осво­јио дру­го ме­сто за про­из­вод­њу 9.045 ки­ло­гра­ма јаг­ње­ћег ме­са, ра­се Ил де Франс.

Убе­дљи­во би осво­јио пр­во ме­сто да то­ком про­шле го­ди­не ни­је пре­по­ло­вио ста­до. Све­јед­но, у ква­ли­тет ње­го­вих ја­га­ња­ца смо се, та­ко­ђе, уве­ри­ли.

Па још кад ме­со, да бу­де она­ко ле­по ру­ме­но са хр­ска­вом ко­ри­цом, и се­че су­пру­га Дра­ги­ца, за­бо­ра­виш на основ­не еле­мен­те при­стој­ног по­на­ша­ња за сто­лом - пр­сте да по­ли­жеш. А ова при­зна­ња (по оној "до­бар глас се на да­ле­ко чу­је") има­ју и прак­тич­ну ко­рист - ја­вља­ју се куп­ци и ван шид­ске оп­шти­не.

Ипак, уз све по­хва­ле би­ло би нор­мал­но оче­ки­ва­ти да ова­кви про­из­во­ђа­чи до­би­ја­ју и од­го­ва­ра­ју­ће сти­му­лан­се, али то ни­је та­ко. А за­што? Ово пи­та­ње смо по­ста­ви­ли Ми­ло­ра­ду Ха­џи­ћу, ди­рек­то­ру ов­чар­ске за­дру­ге "Вој­ка" Срем, са се­ди­штем у Го­лу­бин­ци­ма (чи­ји је члан и Три­фу­но­вић) и до­би­ли смо од­го­вор с ко­јим ни но­ви­нар не мо­же би­ти за­до­во­љан: "То је за­то јер за­дру­га ни­је обез­бе­ди­ла стал­но за­по­сле­ње ин­же­ње­ра сто­чар­ства, а ко­јих и не­ма на Тр­жи­шту ра­да. Тех­ни­чар за са­да вр­ши ма­ти­че­ње и обе­ле­жа­ва­ње све при­плод­не сто­ке и сто­ке да­љу ре­про­дук­ци­ју у чи­стој ра­си и чи­стој кр­ви. На го­ди­шњој скуп­шти­ни за­дру­ге по­ку­ша­ће­мо на­ћи мо­гућ­ност за­по­шља­ва­ња ин­же­ње­ра".

Да­кле, про­ђе још је­дан Са­бор, по­де­ли­ше се сим­бо­лич­не на­гра­де, а узор­ним зе­мљо­рад­ни­ци­ма оста­је да се са­ми сва­ко­днев­но хва­та­ју у ко­штац са про­бле­ми­ма и... по­сти­жу до­бре ре­зул­та­те, шта би дру­го?