ЗА­БЕ­ЛЕ­ЖЕ­НО НА ИМА­ЊУ ПО­ЉО­ПРИ­ВРЕД­НИ­КА ПА­ВЕ­ЛА ЛО­ВА­СА ИЗ БИН­ГУ­ЛЕ

Ма­да је оти­шао у по­љо­при­вред­ну пен­зи­ју, Па­вел Ло­вас ко­ји има 63 го­ди­не, вред­но об­ра­ђу­је 35 ју­та­ра зе­мље

Ка­да смо по­се­ти­ли до­ма­ћин­ство Па­ве­ла Ло­ва­са, 63-го­ди­шњег по­љо­при­вред­ни­ка из Бин­гу­ле, за­те­кли смо до­ма­ћи­на ка­ко од­ма­ра. Пше­ни­цом је је­се­нас за­се­јао се­дам ју­та­ра, оста­ле ора­ни­це су при­пре­мље­не за про­лећ­ну се­тву, а код ку­ће има сто­ке та­ман за сво­је по­тре­бе. Ло­вас уз по­моћ су­пру­ге Ане и си­на Вла­де, об­ра­ђу­је око 35 ју­та­ра зе­мље, а зва­нич­но је по­љо­при­вред­ни пен­зи­о­нер. Од пен­зи­је те­шко да би пре­жи­вео јер за 21 го­ди­ну по­љо­при­вред­ног оси­гу­ра­ња до­био је пен­зи­ју "те­шку" 5.700 ди­на­ра.

- Пше­ни­цом сам за­се­јао се­дам ју­та­ра и она до­бро на­пре­ду­је а што се ти­че про­лећ­не се­тве, пла­ни­рам да за­се­јем шест ју­та­ра ше­ћер­не ре­пе, а би­ће ту и ку­ку­ру­за и со­је за сви­ње и жи­ви­ну. Са се­том се се­ћам вре­ме­на та­мо не­где од 1975. па до 1990. го­ди­не ка­да је про­из­вод­ња до­но­си­ла си­гур­ност и за­ра­ду. Про­из­во­ди­ли смо та­да па­ра­дајз, па­при­ку и кра­став­це. Не­што се про­да­ва­ло за Би­је­љи­ну, а са­да ка­ко се ко сна­ђе - при­ча нам Па­вел Ло­вас.

Ка­да је про­из­вод­ња ду­ва­на на овим про­сто­ри­ма по­ста­ла "хит" кре­нуо је са но­вом кул­ту­ром и Ло­вас. Ду­ван је про­из­во­дио за Фа­бри­ку ду­ва­на из Чо­ке и под овом кул­ту­ром је имао од пет до се­дам ју­та­ра у пе­ри­о­ду од 1990. до 2006. го­ди­не, сти­гла је и су­ша­ра... А он­да су по ре­чи­ма на­шег са­го­вор­ни­ка, ко­ла кре­ну­ла низ­бр­до. Ка­же да је по­чео по­ску­пљи­ва­ти ре­про­ма­те­ри­јал, тре­ба­ло је пла­ћа­ти 15-так над­ни­ча­ра за ра­са­ђи­ва­ње и бра­ње, а за­ра­да све ма­ња...

И Па­ве­ло­ва су­пру­га Ана до­ста се на­ра­ди­ла око ду­ва­на, ра­са­ђу­ју­ћи га, ко­па­ју­ћи, а уче­ство­ва­ла је и у бра­њу. Во­зи­ла је трак­тор ка­да је тре­ба­ло и оба­вља­ла све по­сло­ве у до­ма­ћин­ству.

- Ре­про­ма­те­ри­јал ни­је у па­ри­те­ту са го­то­вим про­из­во­дом и он­да све иде на ште­ту се­ља­ка. За 100 ки­ло­гра­ма ме­ша­ви­не ве­штач­ког ђу­бри­ва, по­треб­но је око 350 ки­ло­гра­ма пше­ни­це или ку­ку­ру­за. А где су ску­по се­ме и хер­би­ци­ди. Се­љак мо­ра об­ра­ђи­ва­ти зе­мљу па ма­кар и на сво­ју ште­ту јер не­ма шта дру­го да ра­ди - за­кљу­чу­је Ли­вас.

ЈУ­ТРО ПОД ВИ­НО­ГРА­ДОМ

- Об­ра­ђу­јем и јед­но ју­тро под ви­но­гра­дом и про­из­во­дим бе­ло и цр­ве­но ви­но од 1.500 до 2.000 ли­та­ра. Не­ка­да је би­ло лак­ше про­да­ти ви­но и би­ло је до­брих ку­па­ца из Сем­бе­ри­је и Бач­ке. И у ви­но­град тре­ба уло­жи­ти до­ста сред­ста­ва и ра­да али је то и тра­ди­ци­ја и за­до­вољ­ство - ка­же Па­вел Ло­вас.