Док не­ко во­ли да на­ба­вља но­ве мо­дер­не ства­ри, има и оних ко­ји пред­ност да­ју ста­ри­на­ма. На­шу па­жњу су при­ву­кла ста­ра се­о­ска ко­ла ко­ја се на­ла­зе ис­пред ку­ће Во­ји­сла­ва Чо­ла­ко­ва и ње­го­ве су­пру­ге Љу­би­це Па­јић из Или­на­ца а от­куд та ко­ла код њих, пи­та­ли смо до­ма­ћи­не.

- Во­лим све ста­ре ства­ри ко­је има­ју ве­зе са се­лом, јер сам се ро­ди­ла и од­ра­сла на се­лу. Ова ко­ла сам ви­де­ла код ком­ши­је, сто­је без упо­тре­бе, пи­та­ла сам га да ми их про­да, и ето их са­да код нас. Мно­ги су ми се због то­га сме­ја­ли, али ја то во­лим, па за ко­мен­та­ре баш и не ма­рим. Уско­ро на­ме­ра­ва да их пре­фар­ба­мо ка­ко би нам уисти­ну кра­си­ла дво­ри­ште - при­ча Љу­би­ца, али не же­ли да се по­ред њих и сли­ка.

Кон­траст овим ста­рим, ка­ко до­ма­ћи­ни ре­ко­ше, шин­ским ко­ли­ма, пред­ста­вља пар­ки­ра­на "Ја­ма­ха", мо­тор ко­ме Во­ји­слав да­је пред­ност. Упр­кос бор­би са сва­ко­дне­ви­цом и про­бле­ми­ма у њој, Љу­би­ца и  Во­ји­слав си при­у­ште и не­ка лич­на за­до­вољ­ства. Али, ипак, глав­ни циљ им је да обез­бе­де бо­љи жи­вот за сво­је три кћер­ке.