Од дав­ни­на се мно­ги ме­шта­ни Бер­ка­со­ва и око­ли­не али и пут­ни­ци на­мер­ни­ци и хо­до­ча­сни­ци снаб­де­ва­ју во­дом са из­во­ри­шта цр­кве Све­те Пет­ке за ко­ју по­сто­ји ве­ро­ва­ње да је ле­ко­ви­та. Ка­жу, тре­ба се на­пи­ти во­де и уми­ти на ли­цу ме­ста и на­рав­но по­не­ти во­де и за ка­сни­је.

При­ли­ком на­ше по­се­те Све­тој Пет­ки не­ки од по­се­ти­ла­ца су то­чи­ли во­ду у ка­ни­стре. У то вре­ме је при­сти­гао и Влај­ко Угрин­чић (80) ко­ји је из обли­жњег ви­но­гра­да по­сле ра­да до­шао да узме во­ду. Сео је у хла­до­ви­ну при­че­кав­ши свој ред за во­ду.

- Во­ду са во­до­во­да не тро­шим и од ка­да знам за се­бе пи­јем во­ду са Све­те Пет­ке. Ка­жу пре­да­ња да је из­вор на­стао ка­да је пре­су­ши­ло Па­нон­ско мо­ре. Од сво­јих пре­да­ка сам чуо да је ту не­ка­да би­ла др­ве­на цр­кви­ца али се за­па­ли­ла од све­ће па је 1907. го­ди­не са­гра­ђе­на ова цр­ква - ре­че нам де­да Влај­ко Угрин­чић.