Про­фе­со­ри Гим­на­зи­је "Са­ва Шу­ма­но­вић" по­се­ти­ли грч­ке зна­ме­ни­то­сти ме­ђу ко­ји­ма су и срп­ска све­ти­ња Вој­нич­ко гро­бље Зеј­тин­лик у Со­лу­ну

Кра­јем про­шле го­ди­не гру­па про­фе­со­ра и њи­хо­вих при­ја­те­ља по­се­ти­ли су Грч­ку, где су у не­ко­ли­ко да­на об­и­шли мор­ску оба­лу, ма­на­стир Ме­те­о­ри и Срп­ско вој­нич­ко гро­бље Зеј­тин­лик у Со­лу­ну. Они с ви­ше нов­ца мо­гли су и да "шо­пин­гу­ју" а сви­ма је тих не­ко­ли­ко да­на про­ве­де­них на из­ле­ту при­ја­ло и ко­ри­сти­ло да "на­пу­не ба­те­ри­је" за но­ву школ­ску го­ди­ну.

Се­ћа­ју­ћи се тих див­них тре­ну­та­ка про­ве­де­них у Грч­кој, про­фе­со­ри су Ши­ђа­ни­ма упри­ли­чи­ли ду­хов­но ве­че на пу­те­ви­ма пра­во­сла­вља, ка­ко је то не­ко ле­по ре­као. Во­ди­тељ­ка про­гра­ма би­ла је Бран­ка Па­вло­вић, про­фе­сор­ка исто­ри­је умет­но­сти и во­ђа пу­та на екс­кур­зи­ји, фо­то­гра­фи­је из Грч­ке је на ЦД пре­зен­то­ва­ла Ми­ле­на Шин­ка, про­фе­сор­ка ком­пју­тер­ске тех­ни­ке, а сни­ми­ла их је др Жи­ва­дин­ка Па­вло­вић Ка­ште­лан, док је ма­ли хор "Ја­вор гу­сле" от­пе­вао не­ко­ли­ко цр­кве­них пе­са­ма. Исто­вре­ме­но, сво­је сти­хо­ве су го­во­ри­ли Све­ти­слав Не­на­до­вић, ла­у­ре­ат "Ви­шњи­ће­ве на­гра­де" и про­то­је­реј-ста­вро­фор Ха­xи Ђор­ђе Во­ла­ре­вић, ар­хи­је­реј­ски на­ме­сник шид­ски.

По­здра­вља­ју­ћи при­сут­не го­сте про­фе­сор Ду­шан Лу­кић, ди­рек­тор Гим­на­зи­је је из­ме­ђу оста­лог ре­као:

"Кад ми­слим на мо­ја ра­зна пу­то­ва­ња, ви­дим да их има од две вр­сте. Јед­на, ко­ја су са мном за­јед­но из­ра­сла, као ор­ган­ска по­тре­ба и при­род­на по­сле­ди­ца мог ду­хов­ног и фи­зич­ког раз­во­ја. Дру­га, ко­ја су се не­ка­ко уз­гред и слу­чај­но при­ле­пи­ла за ме­не, ко­ја су ми на­мет­ну­та од око­ли­не и ко­ја сам због сво­је ла­ко­мо­сти и не­про­ми­шље­но­сти при­хва­тио, иако су ствар­но из­над мо­јих сна­га и из­ван мо­јих же­ља и по­тре­ба. Она пр­ва при­чи­ња­ва­ла су ми ра­дост и до­но­си­ла и за­до­вољ­ство и ду­хов­не ко­ри­сти, а са ових дру­гих вра­ћао сам се из­ну­рен фи­зич­ки и си­ро­ма­шан ду­хов­но".

Овим ле­пим ре­че­ни­ца­ма на­шег но­бе­лов­ца Иве Ан­дри­ћа за­по­че­ће­мо ово при­јат­но дру­же­ње и пре­по­зна­ће­мо се­бе у де­лу у ко­јем му­дри спи­са­тељ из­ра­жа­ва за­до­вољ­ство пу­то­ва­њи­ма ко­ја до­но­се ра­дост и ду­хов­ну ко­рист. Упра­во та­кво пу­то­ва­ње упри­ли­чи­ли смо ми, про­фе­со­ри Гим­на­зи­је и на­ши при­ја­те­љи из дру­гих шко­ла и уста­но­ве од 19. до 22. ок­то­бра те­ку­ће го­ди­не, и то по­се­том при­ја­тељ­ској Грч­кој - ње­ном се­вер­ном, ви­зан­тиј­ском де­лу.

Пу­но је им­пре­си­ја и осе­ћа­ња, а увек ма­ло вре­ме­на да се она ис­ка­жу и пре­не­су. Сре­ћом, по­сто­је се­ћа­ња и за­пи­си из зе­мље ко­ја по­шту­је тра­ди­ци­ју и ве­ру и чи­је је осе­ћа­ње и опре­де­ље­но бли­ско на­шем чо­ве­ку.

Ве­че­рас ће­мо се по­ет­ском и ду­хо­ви­том реч­ју, фил­мом, фо­то­гра­фи­јом и ду­хов­ним по­ја­њем под­се­ти­ти пу­то­ва­ња, ко­је наш ве­ро­у­чи­тељ, брат Мир­ко, на­зи­ва Пу­те­ви­ма пра­во­сла­вља.

Ка­ме­ра Бо­шка Мер­да­но­ви­ћа - Пе­пе­та бе­ле­жи­ла је сва зна­чај­на до­га­ђа­ња, зна­ме­ни­то­сти ко­је смо по­се­ти­ли, сло­бод­но вре­ме, ду­хо­ви­те опа­ске и све оно што пра­ти уго­дан до­жи­вљај гру­пе ко­ја је би­ла ком­пакт­на и вр­ло рас­по­ло­же­на за ова­кву вр­сту пу­то­ва­ња.

На тлу при­ја­тељ­ске Грч­ке на­ла­зе се три срп­ске све­ти­ње: Хи­лан­дар, Крф и Срп­ско вој­нич­ко гро­бље у Со­лу­ну. Сли­ком и се­ћа­њем вра­ти­ће­мо се Срп­ском вој­нич­ком гро­бљу на Зеј­тин­ли­ку где смо ода­ли по­част ју­на­ци­ма Пр­вог и Дру­гог свет­ског ра­та, на­шим љу­ди­ма, а њих је 7441 по­ре­ђа­них у стро­ју у крип­ти и у гроб­ним пар­це­ла­ма као на вој­нич­кој смо­три. То култ­но ме­сто срп­ско­га ро­да по­се­ти­смо, ода­смо по­шту ју­на­ци­ма и уз зву­ке хим­нич­не пе­сме "Та­мо да­ле­ко" осе­ти­смо оно што се са­мо на та­квим ме­сти­ма мо­же осе­ти­ти, да ис­кре­ну су­зу и уз­дах ни­ко не мо­же спре­чи­ти, ни вре­ме­ном оме­ђи­ти, јер у окру­же­њу хи­лан­дар­ских чем­пре­са ле­же нај­ро­ђе­ни­ји.

Им­пре­сив­но де­лу­је пра­во­слав­на цр­ква у Со­лу­ну по­све­ће­на ве­ли­ко­му­че­ни­ку Ди­ми­три­ју, за­штит­ни­ку гра­да и стра­дал­ни­ку за ве­ру Ису­са Хри­сто­са. По­кло­ни­ли смо се мо­шти­ма све­ца и об­и­шли зна­ме­ни­то­сти ове мо­ну­мен­тал­не бо­го­мо­ље.

У пла­нин­ском ам­би­јен­ту, ко­ји при­ро­да, чу­до­твор­на умет­ни­ца, ство­ри, чо­век са­зда ма­на­стир по­све­ти га Све­тој Пет­ки, по­ред пе­ћи­не где је све­ти­тељ­ка бо­ра­ви­ла, а ис­под ко­је, из пла­нин­ске утро­бе, из­ви­ре бла­го­твор­ни из­вор чи­је во­де се на­пи­смо и ли­ца уми­смо.

На Ме­те­о­ри­ма по­сто­ји ком­плекс пра­во­слав­них ма­на­сти­ра ко­је љу­ди на­зва­ше осмим чу­дом све­та. По­се­ти­ли смо ма­на­стир Хри­сто­вог пре­о­бра­же­ња у чи­јој из­град­њи је уче­ство­вао и по­лу­брат Сте­фа­на Ду­ша­на, ца­ра срп­ско­га, Си­ме­он Си­ни­ша. Ка­ме­ра ни­је мо­гла да за­бе­ле­жи ори­ги­нал­не ру­ко­пи­се при­пад­ни­ка ло­зе Не­ма­њи­ћа, ме­ђу ко­ји­ма је и Ду­ша­нов ру­ко­пис и низ дру­гих му­зеј­ски зна­ме­ни­то­сти, због стро­гих про­пи­са ко­ји вла­да­ју у му­зеј­ском де­лу ма­на­сти­ра, а ко­ји шти­те дра­го­це­но­сти. Не­ствар­но де­лу­је па­но­ра­ма Ме­те­о­ра и сви ма­на­сти­ри, а ка­ко су из­гра­ђе­ни у да­ле­кој про­шло­сти, чо­ве­ку мо­же да по­мог­не ра­зум, јер он мо­же да об­ја­сни от­куд гра­ди­те­љи­ма то­ли­ка сна­га и во­ља - оту­да што им их је дао онај ко­ме су бо­го­мо­ље и по­све­ће­не.

По­ред ду­хов­не ко­ри­сти, ово пу­то­ва­ње нам је омо­гу­ћи­ло и за­до­вољ­ство да ужи­ва­мо у дру­же­њу, ле­по­та­ма Со­лу­на, а по­себ­но со­лун­ског за­ли­ва, ле­по­та­ма пла­жа и мо­ра у Па­ра­ли­ји, да при­су­ству­је­мо и уче­ству­је­мо у ле­по­ти грч­ке ве­че­ри, а они­ма ко­ји су же­ле­ли да по­не­што вред­но ку­пе, а по­не­ли су до­вољ­но нов­ца, и за­до­вољ­ство у по­се­та­ма број­ним бо­га­то опре­мље­ним грч­ким про­дав­ни­ца­ма.

Ис­ку­ство је ле­по и ко­ри­сно, пла­ни­рај­мо сле­де­ћа пу­то­ва­ња.