Иако је да­нас све ви­ше мла­дих љу­ди ко­ји не зна­ју или не­ма­ју ам­би­ци­ја да сво­је спо­соб­но­сти ис­ко­ри­сте на пра­ви на­чин, још увек по­сто­је мла­ди, ам­би­ци­о­зни љу­ди, све­сни сво­јих ква­ли­те­та и жељ­ни зна­ња.

Пра­ви при­мер за то је Бо­јан Ђер­чан, бив­ши уче­ник шид­ске гим­на­зи­је, са­да из­вр­стан сту­дент за­вр­шне го­ди­не на При­род­но-ма­те­ма­тич­ком фа­кул­те­ту у Но­вом Са­ду - од­сек ге­о­гра­фи­је. По­вод за наш раз­го­вор је, из­ме­ђу оста­лог, сти­пен­ди­ја Грч­ке бан­ке ко­ја му је одо­бре­на као јед­ном од нај­бо­љих сту­де­на­та у Ср­би­ји.

Да ли ва­ша љу­бав пре­ма ге­о­гра­фи­ји по­ти­че још од основ­не и сред­ње шко­ле?

- Да, та на­кло­ност пре­ма ге­о­гра­фи­ји при­сут­на је још од ма­лих но­гу, кад су се ја­ви­ла ин­те­ре­со­ва­ња пре­ма при­род­ним по­ја­ва­ма, а она се раз­ви­ја­ју кроз основ­ну и сред­њу шко­лу. У овој обла­сти био сам ак­ти­ван на­ро­чи­то у основ­ној шко­ли ка­да ме је про­фе­сор Ра­до­ван Ђур­чић, ко­ји ме је сво­јим за­ни­мљи­вим пре­да­ва­њи­ма за­ин­те­ре­со­вао и за ван­школ­ске ак­тив­но­сти у окви­ру ра­да сек­ци­је и так­ми­че­ња. По­сле то­га сам у гим­на­зи­ји про­ду­био и на­до­гра­дио сво­је зна­ње. У успе­шној са­рад­њи са про­фе­со­ри­цом Иван­ком Ма­рин­ко­вић из­ра­дио сам је­дан од нај­бо­љих ма­тур­ских ра­до­ва у мо­јој ге­не­ра­ци­ји.

Да ли су вам зна­ња ко­ја сте сте­кли у Гим­на­зи­ји "Са­ва Шу­ма­но­вић" по­мо­гла у лак­шем са­вла­да­ва­њу гра­ди­ва?

- На­рав­но, са­мим тим што се у гим­на­зи­ји ге­о­гра­фи­ја из­у­ча­ва де­таљ­ни­је у од­но­су на дру­ге шко­ле, сте­као сам ши­ро­ко зна­ње ге­о­граф­ске ма­те­ри­је. То је ути­ца­ло на мо­је успе­шно по­ла­га­ње при­јем­ног ис­пи­та на фа­кул­те­ту, и ка­сни­је лак­ше пра­ће­ње пре­да­ва­ња.

Да ли се у про­гра­му сту­ди­ра­ња ја­ви­ла мо­гућ­ност пу­то­ва­ња и оби­ла­ска дру­гих зе­ма­ља?

- Про­гра­мом фа­кул­те­та, пред­ви­ђе­на су пу­то­ва­ња и јед­но­днев­ни оби­ла­сци рад­ног ка­рак­те­ра, са за­дат­ком не­ких ис­тра­жи­ва­ња, али у окви­ру на­ше зе­мље. Је­ди­но се у за­вр­шној го­ди­ни пла­ни­ра од­ла­зак у ино­стран­ство, нај­ве­ро­ват­ни­је у Сло­ве­ни­ју.

Да ли сма­тра­те да и на­ша Ср­би­ја мо­же би­ти ин­те­ре­сант­на сту­ден­ти­ма ге­о­гра­фи­је из дру­гих зе­ма­ља?

- Сма­трам да је Ср­би­ја за­ни­мљи­ва и још увек не­до­вољ­но ис­тра­же­на чак и за на­ше су­гра­ђа­не. Ино­стра­ни сту­ден­ти сла­би­је су упо­зна­ти са фи­зич­ком ге­о­гра­фи­јом, док у ве­зи са дру­штве­ном углав­ном има­ју ло­ше прет­по­став­ке, у шта сам се лич­но уве­рио. Ме­ђу­тим, сту­ден­ти из Хо­лан­ди­је, Не­мач­ке, Ру­си­је ко­ји су би­ли го­сти на­шег фа­кул­те­та оду­ше­вље­ни су бо­рав­ком у Ср­би­ји, при­род­ним ле­по­та­ма, а по­себ­но тра­ди­ци­јом, оби­ча­ји­ма и го­сто­прим­ством. По­себ­но су им се до­па­ле Та­ра, Ко­па­о­ник и на­ши сред­њо­ве­ков­ни ма­на­сти­ри.

Зна­мо да сте из­у­зет­но до­бар сту­дент, ко­ме је одо­бре­на уни­вер­зи­тет­ска сти­пен­ди­ја и сти­пен­ди­ја Грч­ке бан­ке за нај­у­спе­шни­је сту­ден­те Ср­би­је. Да ли је за оства­ри­ва­ње ових сјај­них ре­зул­та­та би­ло по­треб­но мно­го тру­да и шта вас је мо­ти­ви­са­ло?

- Пре све­га мо­ти­ви­ше ме љу­бав пре­ма ге­о­гра­фи­ји. Упра­во је она учи­ни­ла да ми сав труд ко­ји сам уло­жио и ко­ји ула­жем не па­да те­шко, и да ми се ви­ше­стру­ко ис­пла­ти. Сма­трам да је ва­жно ићи на пре­да­ва­ња, јер се кроз њих и ве­жбе гра­ди­во мо­же лак­ше са­вла­да­ти. За ме­не је од пре­суд­ног зна­ча­ја би­ло то што сам на пр­вом ис­пи­ту до­био ви­со­ку оце­ну ко­ја ме је до­дат­но мо­ти­ви­са­ла да на­да­ље сво­је спо­соб­но­сти мак­си­мал­но ис­ко­ри­стим. Кад је реч о сти­пен­ди­ји Грч­ке бан­ке, услов за ње­но сти­ца­ње је­сте да сту­дент бу­де на за­вр­шној го­ди­ни сту­ди­ја, и да има про­сек пре­ко 9.50. За њу сту­ден­ти не кон­ку­ри­шу, не­го им је Ми­ни­стар­ство про­све­те одо­бри.

Да ли пла­ни­ра­те да­ље уса­вр­ша­ва­ње у овој обла­сти?

- Ам­би­ци­је за уса­вр­ша­ва­ње су увек при­сут­не. Сма­трам да имам сна­ге и во­ље за то, али ни­сам си­гу­ран да ли ће се то оства­ри­ти у ско­ри­је вре­ме. Нај­ви­ше ме при­вла­чи кли­ма­то­ло­ги­ја и ак­ту­ел­ни про­бле­ми гло­бал­ног за­гре­ва­ња, ефек­та ста­кле­не ба­ште. Та­ко­ђе ми је и ре­ги­о­нал­на ге­о­гра­фи­ја, кру­на ге­о­гра­фи­је, ве­о­ма ин­те­ре­сант­на, па што да не, још раз­ми­шљам о то­ме.

Осим оба­ве­за на фа­кул­те­ту, да ли по­сто­ји још не­што што ис­пу­ња­ва ва­ше сло­бод­но вре­ме?

- Ак­ти­ван сам члан Дру­штва мла­дих ис­тра­жи­ва­ча ин­сти­ту­та за ге­о­гра­фи­ју "Бра­ни­слав Бу­ку­ров" ко­ја са­мо по се­би но­си ван­на­став­не оба­ве­зе. Ре­кре­а­тив­но се ба­вим ру­ко­ме­том и од­бој­ком, у дру­штву сво­јих при­ја­те­ља из сту­дент­ског до­ма. У сло­бод­но вре­ме и сли­кам. Же­лео бих да ис­так­нем да је нај­ва­жни­ја до­бра ор­га­ни­за­ци­ја, ко­ја омо­гу­ћа­ва да се све по­стиг­не.

Че­га ће­те се нај­ра­ди­је се­ћа­ти из свог сту­дент­ског жи­во­та?

- Ми­слим да ће ми нај­ви­ше фа­ли­ти бо­ра­вак у сту­дент­ском до­му, јер та­мо је опу­ште­на ат­мос­фе­ра учи­ни­ла да се скло­пе искре­на при­ја­тељ­ства. Не­до­ста­ја­ће ми мо­је ком­ши­је и ци­ме­ри, са ко­јим је цео жи­вот, па и уче­ње мно­го леп­ше и лак­ше.

У на­шој гим­на­зи­ји не­дав­но сте има­ли при­ли­ку да се опро­ба­те као про­фе­сор. Са­да, ка­да сте ста­ли са дру­ге стра­не ка­те­дре, ка­кви су вам ути­сци, и да ли је то у ва­ма про­бу­ди­ло но­стал­ги­ју за да­ни­ма ка­да сте би­ли ђак?

- У окви­ру пре­да­ва­ња има­мо оба­ве­зу да одр­жи­мо не­ко­ли­ко ча­со­ва у основ­ним и сред­њим шко­ла­ма. И ја сам упра­во из но­стал­ги­је же­лео да те ча­со­ве одр­жим у свом род­ном гра­ду и у шко­ли у ко­ју сам ишао. Мо­ја ис­ку­ства ни­су би­ла не­при­јат­на, и упра­во из тог раз­ло­га сма­трам да је лак­ше би­ти онај ко­ји пре­да­је. Као ђак, се­ћам се, че­сто је би­ла при­сут­на стреп­ња, уко­ли­ко ни­сам био до­вољ­но спре­ман.

Шта је по ва­шем ми­шље­њу пред­у­слов за до­брог про­фе­со­ра?

- По мом ми­шље­њу на пр­вом ме­сту про­фе­сор мо­ра има­ти бо­га­то зна­ње из обла­сти ко­ју пре­да­је, али та­ко­ђе тре­ба да бу­де и до­бро оп­ште ин­фор­ми­сан. Ва­жно је да има спо­соб­ност да пре­не­се сво­ју љу­бав пре­ма пред­ме­ту на уче­ни­ке. Сма­трам да је про­фе­со­ро­ва ду­жност да по­мог­не ко­ли­ко је год мо­гу­ће у фор­ми­ра­њу уче­ни­ко­ве лич­но­сти. На ча­су ће ми би­ти ва­жна ди­сци­пли­на, ре­дов­но по­ја­вљи­ва­ње и на­рав­но до­бра са­рад­ња са мла­ди­ма.

Да ли сте у сво­јим до­са­да­шњем ра­до­ви­ма афир­ми­са­ли Шид?

- На­рав­но, ка­да год сам за то имао при­ли­ке. Ви­део сам мно­га на­се­ља, ни јед­но ни­је леп­ше од на­шег Ши­да. На­пи­сао сам не­ко­ли­ко се­ми­нар­ских ра­до­ва као што су: "При­вре­да Ши­да", "Ада­ше­вач­ко ста­нов­ни­штво", "Хи­дро­ло­шки усло­ви као фак­тор раз­во­ја Мо­ро­ви­ћа" итд.

Ви­ди­те ли се­бе као про­фе­со­ра шид­ске гим­на­зи­је?

- Во­лео бих да ра­дим ако не у шид­ској, он­да у би­ло ко­јој дру­гој гим­на­зи­ји. Ако ми се пру­жи при­ли­ка, вра­ти­ћу се у ову сре­ди­ну, јер сам ту од­ра­стао и за њу ме ве­зу­ју нај­леп­ше успо­ме­не.

Шта по­ру­чу­је­те мла­ди­ма?

- Ра­дом и тру­дом се све мо­же по­сти­ћи.Да ли ва­ша љу­бав пре­ма ге­о­гра­фи­ји по­ти­че још од основ­не и сред­ње шко­ле?

- Да, та на­кло­ност пре­ма ге­о­гра­фи­ји при­сут­на је још од ма­лих но­гу, кад су се ја­ви­ла ин­те­ре­со­ва­ња пре­ма при­род­ним по­ја­ва­ма, а она се раз­ви­ја­ју кроз основ­ну и сред­њу шко­лу. У овој обла­сти био сам ак­ти­ван на­ро­чи­то у основ­ној шко­ли ка­да ме је про­фе­сор Ра­до­ван Ђур­чић, ко­ји ме је сво­јим за­ни­мљи­вим пре­да­ва­њи­ма за­ин­те­ре­со­вао и за ван­школ­ске ак­тив­но­сти у окви­ру ра­да сек­ци­је и так­ми­че­ња. По­сле то­га сам у гим­на­зи­ји про­ду­био и на­до­гра­дио сво­је зна­ње. У успе­шној са­рад­њи са про­фе­со­ри­цом Иван­ком Ма­рин­ко­вић из­ра­дио сам је­дан од нај­бо­љих ма­тур­ских ра­до­ва у мо­јој ге­не­ра­ци­ји.

Да ли су вам зна­ња ко­ја сте сте­кли у Гим­на­зи­ји "Са­ва Шу­ма­но­вић" по­мо­гла у лак­шем са­вла­да­ва­њу гра­ди­ва?

- На­рав­но, са­мим тим што се у гим­на­зи­ји ге­о­гра­фи­ја из­у­ча­ва де­таљ­ни­је у од­но­су на дру­ге шко­ле, сте­као сам ши­ро­ко зна­ње ге­о­граф­ске ма­те­ри­је. То је ути­ца­ло на мо­је успе­шно по­ла­га­ње при­јем­ног ис­пи­та на фа­кул­те­ту, и ка­сни­је лак­ше пра­ће­ње пре­да­ва­ња.

Да ли се у про­гра­му сту­ди­ра­ња ја­ви­ла мо­гућ­ност пу­то­ва­ња и оби­ла­ска дру­гих зе­ма­ља?

- Про­гра­мом фа­кул­те­та, пред­ви­ђе­на су пу­то­ва­ња и јед­но­днев­ни оби­ла­сци рад­ног ка­рак­те­ра, са за­дат­ком не­ких ис­тра­жи­ва­ња, али у окви­ру на­ше зе­мље. Је­ди­но се у за­вр­шној го­ди­ни пла­ни­ра од­ла­зак у ино­стран­ство, нај­ве­ро­ват­ни­је у Сло­ве­ни­ју.

Да ли сма­тра­те да и на­ша Ср­би­ја мо­же би­ти ин­те­ре­сант­на сту­ден­ти­ма ге­о­гра­фи­је из дру­гих зе­ма­ља?

- Сма­трам да је Ср­би­ја за­ни­мљи­ва и још увек не­до­вољ­но ис­тра­же­на чак и за на­ше су­гра­ђа­не. Ино­стра­ни сту­ден­ти сла­би­је су упо­зна­ти са фи­зич­ком ге­о­гра­фи­јом, док у ве­зи са дру­штве­ном углав­ном има­ју ло­ше прет­по­став­ке, у шта сам се лич­но уве­рио. Ме­ђу­тим, сту­ден­ти из Хо­лан­ди­је, Не­мач­ке, Ру­си­је ко­ји су би­ли го­сти на­шег фа­кул­те­та оду­ше­вље­ни су бо­рав­ком у Ср­би­ји, при­род­ним ле­по­та­ма, а по­себ­но тра­ди­ци­јом, оби­ча­ји­ма и го­сто­прим­ством. По­себ­но су им се до­па­ле Та­ра, Ко­па­о­ник и на­ши сред­њо­ве­ков­ни ма­на­сти­ри.

Зна­мо да сте из­у­зет­но до­бар сту­дент, ко­ме је одо­бре­на уни­вер­зи­тет­ска сти­пен­ди­ја и сти­пен­ди­ја Грч­ке бан­ке за нај­у­спе­шни­је сту­ден­те Ср­би­је. Да ли је за оства­ри­ва­ње ових сјај­них ре­зул­та­та би­ло по­треб­но мно­го тру­да и шта вас је мо­ти­ви­са­ло?

- Пре све­га мо­ти­ви­ше ме љу­бав пре­ма ге­о­гра­фи­ји. Упра­во је она учи­ни­ла да ми сав труд ко­ји сам уло­жио и ко­ји ула­жем не па­да те­шко, и да ми се ви­ше­стру­ко ис­пла­ти. Сма­трам да је ва­жно ићи на пре­да­ва­ња, јер се кроз њих и ве­жбе гра­ди­во мо­же лак­ше са­вла­да­ти. За ме­не је од пре­суд­ног зна­ча­ја би­ло то што сам на пр­вом ис­пи­ту до­био ви­со­ку оце­ну ко­ја ме је до­дат­но мо­ти­ви­са­ла да на­да­ље сво­је спо­соб­но­сти мак­си­мал­но ис­ко­ри­стим. Кад је реч о сти­пен­ди­ји Грч­ке бан­ке, услов за ње­но сти­ца­ње је­сте да сту­дент бу­де на за­вр­шној го­ди­ни сту­ди­ја, и да има про­сек пре­ко 9.50. За њу сту­ден­ти не кон­ку­ри­шу, не­го им је Ми­ни­стар­ство про­све­те одо­бри.

Да ли пла­ни­ра­те да­ље уса­вр­ша­ва­ње у овој обла­сти?

- Ам­би­ци­је за уса­вр­ша­ва­ње су увек при­сут­не. Сма­трам да имам сна­ге и во­ље за то, али ни­сам си­гу­ран да ли ће се то оства­ри­ти у ско­ри­је вре­ме. Нај­ви­ше ме при­вла­чи кли­ма­то­ло­ги­ја и ак­ту­ел­ни про­бле­ми гло­бал­ног за­гре­ва­ња, ефек­та ста­кле­не ба­ште. Та­ко­ђе ми је и ре­ги­о­нал­на ге­о­гра­фи­ја, кру­на ге­о­гра­фи­је, ве­о­ма ин­те­ре­сант­на, па што да не, још раз­ми­шљам о то­ме.

Осим оба­ве­за на фа­кул­те­ту, да ли по­сто­ји још не­што што ис­пу­ња­ва ва­ше сло­бод­но вре­ме?

- Ак­ти­ван сам члан Дру­штва мла­дих ис­тра­жи­ва­ча ин­сти­ту­та за ге­о­гра­фи­ју "Бра­ни­слав Бу­ку­ров" ко­ја са­мо по се­би но­си ван­на­став­не оба­ве­зе. Ре­кре­а­тив­но се ба­вим ру­ко­ме­том и од­бој­ком, у дру­штву сво­јих при­ја­те­ља из сту­дент­ског до­ма. У сло­бод­но вре­ме и сли­кам. Же­лео бих да ис­так­нем да је нај­ва­жни­ја до­бра ор­га­ни­за­ци­ја, ко­ја омо­гу­ћа­ва да се све по­стиг­не.

Че­га ће­те се нај­ра­ди­је се­ћа­ти из свог сту­дент­ског жи­во­та?

- Ми­слим да ће ми нај­ви­ше фа­ли­ти бо­ра­вак у сту­дент­ском до­му, јер та­мо је опу­ште­на ат­мос­фе­ра учи­ни­ла да се скло­пе искре­на при­ја­тељ­ства. Не­до­ста­ја­ће ми мо­је ком­ши­је и ци­ме­ри, са ко­јим је цео жи­вот, па и уче­ње мно­го леп­ше и лак­ше.

У на­шој гим­на­зи­ји не­дав­но сте има­ли при­ли­ку да се опро­ба­те као про­фе­сор. Са­да, ка­да сте ста­ли са дру­ге стра­не ка­те­дре, ка­кви су вам ути­сци, и да ли је то у ва­ма про­бу­ди­ло но­стал­ги­ју за да­ни­ма ка­да сте би­ли ђак?

- У окви­ру пре­да­ва­ња има­мо оба­ве­зу да одр­жи­мо не­ко­ли­ко ча­со­ва у основ­ним и сред­њим шко­ла­ма. И ја сам упра­во из но­стал­ги­је же­лео да те ча­со­ве одр­жим у свом род­ном гра­ду и у шко­ли у ко­ју сам ишао. Мо­ја ис­ку­ства ни­су би­ла не­при­јат­на, и упра­во из тог раз­ло­га сма­трам да је лак­ше би­ти онај ко­ји пре­да­је. Као ђак, се­ћам се, че­сто је би­ла при­сут­на стреп­ња, уко­ли­ко ни­сам био до­вољ­но спре­ман.

Шта је по ва­шем ми­шље­њу пред­у­слов за до­брог про­фе­со­ра?

- По мом ми­шље­њу на пр­вом ме­сту про­фе­сор мо­ра има­ти бо­га­то зна­ње из обла­сти ко­ју пре­да­је, али та­ко­ђе тре­ба да бу­де и до­бро оп­ште ин­фор­ми­сан. Ва­жно је да има спо­соб­ност да пре­не­се сво­ју љу­бав пре­ма пред­ме­ту на уче­ни­ке. Сма­трам да је про­фе­со­ро­ва ду­жност да по­мог­не ко­ли­ко је год мо­гу­ће у фор­ми­ра­њу уче­ни­ко­ве лич­но­сти. На ча­су ће ми би­ти ва­жна ди­сци­пли­на, ре­дов­но по­ја­вљи­ва­ње и на­рав­но до­бра са­рад­ња са мла­ди­ма.

Да ли сте у сво­јим до­са­да­шњем ра­до­ви­ма афир­ми­са­ли Шид?

- На­рав­но, ка­да год сам за то имао при­ли­ке. Ви­део сам мно­га на­се­ља, ни јед­но ни­је леп­ше од на­шег Ши­да. На­пи­сао сам не­ко­ли­ко се­ми­нар­ских ра­до­ва као што су: "При­вре­да Ши­да", "Ада­ше­вач­ко ста­нов­ни­штво", "Хи­дро­ло­шки усло­ви као фак­тор раз­во­ја Мо­ро­ви­ћа" итд.

Ви­ди­те ли се­бе као про­фе­со­ра шид­ске гим­на­зи­је?

- Во­лео бих да ра­дим ако не у шид­ској, он­да у би­ло ко­јој дру­гој гим­на­зи­ји. Ако ми се пру­жи при­ли­ка, вра­ти­ћу се у ову сре­ди­ну, јер сам ту од­ра­стао и за њу ме ве­зу­ју нај­леп­ше успо­ме­не.

Шта по­ру­чу­је­те мла­ди­ма?

- Ра­дом и тру­дом се све мо­же по­сти­ћи.