Skip to main content

Девојчица из комшилука коју је портретисао

Ми деца из улице имамо посебна сећања на Саву Шумановића. Он је био наш комшија. Одрастали смо ту у његовој близини и нама није био нимало необичан јер је био део наше свакодневнице. Пошто смо се играли на улици, били смо у прилици да га често сусрећемо.


skrobotСкоро свакодневно поред нас би друмом прошао фијакер са два упрегнута коња. Кочијаш Урош је седео напред, а Сава позади. Виђали би га редовно предвече. Кад год је време дозвољавало, шетао се нашом улицом, по неколико пута прошетао би од своје куће до ћошка на коме је била наша кућа. Био је увек уредно обучен у бело одело, носио је шешир и обавезно штап.

На ћошку би увек мало застао, погледао низ сокак и вратио се истим путем.Ми деца поздравили би га уобичајеним љубим руке, а он би нас лепо поздравио са «добар дан», никад није рекао здраво. Сада из ове перспективе схватам да да је имао разумевања за нас децу поздрављајући нас тако са поштовањем. Нама које је сликао, поклањао је бомбоне на крају, знајући да ће нас то држати мирнима док он ради.

Ја сам му позирала у нашој сремачкој народној ношњи коју ми је мама направила кад сам кренула у школу. Сећам се да ме је сликао на веранди. Седела сам на резбареном сандуку у коме су наше жене некад држале своју спрему. Сандук је био прекривен веома лепом шареном крпаром. Сећам се и бомбона које ми је дао на крају. Позирала су му и друга деца из комшилука, сестре Данчеловић, Смиља Берић, Љубица Станишић...

Имам још једну  необичну успомену везану за Саву Шумановића. Преко пута њихове куће је Школска улица, сокак којим смо ми увек ишли у школу. На њиховој ћуприји увек сам прелазила улицу. Као и испред свих наших кућа и испред њихове је био дубоки канал (јендек). Знали смо да се Сава купао свако јутро јер су ту воду увек просипали у канал испред куће. Кад би прелазила улицу осетила би благи мирис неког финог сапуна, увек истог. Чини ми се да га и сад осећам.

Софија Шкробот рођ.Крсмановић