1940. година
1940.год. Успех који је доживела изложба претходног септембра, сигурно је имао велики утицај на даљи рад сликара. Пун полета, Шумановић слика са још већим жаром. У Галерији се чува 70 слика насталих те године. Оне су по тематици веома различите, што постаје уобичајено за Шумановића. Сликар се, дакле, потпуно ослободио стега прошлости и смело кренуо напред. По годинама живота улази у оне праве зреле године, и било је логично да му најзначајније тек предстоје. Није, нажалост, имао времена да доживи тај свој зрели врхунац. Ако се као млад сликар потрошио у једном моменту, стварајући Пијану лађу, сад је потпуно опорављен, стабилан, задовољан, сигуран и слободно креће даље.
Пејзажа је сачувано 54, од тога су можда најупечатљивије зиме (5). Врхунска једноставност, мајсторско владање белином, која захваљујући нежним мрљама плаве, жуте, роза, није хладна, празна. Шумановићеве зиме сматрају се ремек-делима.
После десет година, сликар се поново враћа скицама из Париза. Настају слике париских паркова и околине, Сене, окупане светлошћу Срема. Поново је Париз у Шиду, али сада у обрнутом смеру. Као што је искуство Париза уткано у прве слике настале у Шиду, сада је своју зрелост стечену у Шиду удружио са сећањима из Париза. Ове слике интересантне су за анализу баш због те временске дистанце и начина на који се сликар сада односи према боји, светлости. Светлији колорит доминира на свим сликама. Неколико актова и групних композиција са мотивима са плаже, највероватније су, такође, настали према скицама донешеним из Париза. Актови су као и они из претходне године синтеза раних шидских актова и Шидијанки, али још увек недефинисаног обрасца. У свој својој једноставности и лепоти, њима је тек требало да предстоји она сигурност и коначност која краси раније радове на тему акта.
Вероватно по скицама из Париза, Шумановић је урадио неколико фигуралних композиција са мотивима плаже. Појединачне фигуре и групе окупане су јарком сунчевом светлошћу. Уживају на плажи поред реке. Ове слике немају неке узоре у претходном стваралаштву Саве Шумановића и за њих је карактеристична доминација изразито жуте боје. Портрет оца, један од ретких портрета, рађен је по сећању.Он сведочи о великом умећу сликара и у овом жанру. На пејзажима доминира сунчева светлост. Није битно које годишње доба слика, било да су воћке у цвату или јесење лишће, сликар не штеди светлост, као ни сунце у равници.