1942. година

1942.год. Последња година живота сликара. Насилно прекинут живот и рад. У Галерији се чува 29 слика које су настале до 28.августа 1942.године. Када је сликар одведен на стратиште, на штафелају је остала да се суши тек довршена слика Берачице. Била је то трећа у низу слика, са мотивом жена које беру грожђе. Те три монументалне слике, сигурно су биле тек почетак једног новог циклуса Саве Шумановића. Оне сведоче о новом заокрету у раду сликара. Он се враћа крупним фигурама у првом плану слике (савладао још код А. Лота). Као некада на Шидијанкама и на овим сликама све је наглашено. Њихов формат, број и величина женских фигура, наглашена је снага која зрачи из тих жена.

Просто скулпторски обрађени екстремитети, у диспропорцији са главама, доприносе утиску, да су ове слике споменик женама и њиховој снази. Пејзаж је у другом плану, потпуно уклопљен у композицију, палета светла, препознатљива за последње године. Само су три слике Берачица, а толико су снажне и упечатљиве да дају сасвим нов смисао касном стваралаштву Саве Шумановића. Очигледно се рађало ново сликарство, на темељима давно стеченог знања у Атељеу Андреа Лота, коме, сад зрели сликар даје лични, шидски печат. Насилно прекинут циклус сигурно би у даљем раду прерастао у нешто велико и значајно. Можда су то почеци соцреализма у нашем сликарству. Пуно питања је остало отворено...

Пејзажи као тема поново доминирају. У Галерији постоји 26 пејзажа насликаних 1942.год. То су типични, зрели пејзажи са мотивима из околине Шида, сликани у зиму, пролеће, лето. Неке антологијске слике, настале су те године. Свака има своју причу, а опет све носе рукопис Саве Шумановића. Светлост Срема, тонски усклађен колорит и искуство лично, и свих других великана историје сликарства, уткано је у ове слике.