Рани радови и Париз у Шиду

РАНИ РАДОВИ : 1912. год.
То значи да су то радови настали на часовима сликања код наставника Исидора Јунга у Земунској гимназији. У Галерији се чува један портрет мушкарца у акварелу и два цртежа, студије глава.

ПАРИЗ У ШИДУ: Под овим се подразумевају слике које је Сава Шумановић донео са собом, када се вратио у Шид, 1929.год. Хронолошки, прво треба навести три скице за Пијану лађу, које се чувају у Галерији. За њих се поуздано зна да су из 1927.год. Једна је цртеж оловком, друга цртеж мастилом, а трећа скица је уље на папиру.

У сталној поставци Галерије слика «Сава Шумановић», изложене су слике које припадају париском периоду стваралаштва Саве Шумановића. Њихов број није велик, али њихов значај за разумевање свега касније насталог у стваралаштву сликара је немерљив. Тој групи слика припадају ремек-дела као што је Луксембуршки парк.

Ако би критеријум био место настанка, ове слике могу се сврстати у две групе. У првој групи су слике које су настале у Паризу и то све 1929. године. Њих је сликар донео са собом, када се заувек вратио у Шид. Ради се о 13 слика од којих су 4 актови, 7 пејзажи и 2 фигуралне композиције.

Сликар је са собом донео и велики број скица којима се касније, до краја живота, враћао тако да постоје слике које су настале махом 1940.год. према скицама донетим из Париза. Једна од најпознатијих из те групе је Парк Монсори.
По темама, ове слике се могу поделити у више група. То су пре свега пејзажи са мотивима париских паркова, предграђа, Сене. Следе актови, који су Шумановићева вечита тема и фигуралне композиције.

Година 1929. веома је значајна у каријери Саве Шумановића. Непосредно пре коначног повратка кући, наступио је још један заокрет у његовом сликарству. С правом се може претпоставити, да је та промена последица атмосфере која је владала у Паризу тих година. На Монпарнасу, водећи уметници Париза пропагирају нове идеје, а по писању критичара и писца тог доба Флоранса Фелса, међу њима је и Сава Шумановић. Претходне деценије обележили су авангардни покрети и манифести у уметности и то је изазвало реакцију неких уметника. У том свом протесту они се окупљају и пропагирају своје идеје које упућују на повратак на прави изглед ствари, нови реализам. Потврду да је и сам кренуо у том правцу дао је Сава Шумановић у изјави Политици од 3. 9.1928: »Ослободио сам се цртачке форме и пронашао један чисто сликарски израз».

Шумановићеве слике поново изгледају другачије у односу на претходне. Почео је више да користи сликарски нож. Тако повећава чврстину облика и архитектонске целине слике. Материја је густа, дуго рађена, слагана слој по слој и због тога линија губи своју чистоту. Уместо линије, потез којим се боја наноси, гради предмет и одређује ритам и структуру. Та густа материја, смирени колорит, форма мирна само на први поглед, то су одлике Шумановићевог поетског реализма.