
Војводина има велике потенцијале у производњи енергије из домаћих ресурса, али их веома мало користи. Један од најдоступнијих извора јесте биомаса, али упркос томе што постоји чак 38 постројења за производњу агропелета, тај производ није на домаћој берзи, нити је у овом тренутку могућ његов извоз. Из Покрајинског секретаријата за енергетику и минералне сировине најављено је да ће 26.новембра бити потписан уговор о сарадњи са Светском асоцијацијом за биоенергију чиме ће Војводина добити конкретну подршку за енергетске пројекте и, у сарадњи са тимом те асоцијације, направити регионалну стратегију за биоенергију која ће обухватити све домаће ресурсе за стварање свих врста енергије. Закон о ефикасном коришћењу енергије прописује да свака локална самоуправа, од најмање 20.000 ставовника, има свог енергетског менаџера и план енергетске ефикасности.
Према подацима општинске Канцеларије за пољопривреду, завршени су јесењи сетвени радови. Пшеницом је засејано 5.630 хектара, а озимим јечмом 350 хектара. У поређењу са прошлогодишњом сетвом, ове године је засејано око 10% више површина под стрним усевима. С обзиром да су временске прилике погодовале сетви пшеница је успешно никла и припрема се за зимско мировање.
Министарство пољопривреде исплатило је пољопривредним произвођачима последњу траншу намењену подстицајима за биљну производњу, у износу од 10,4 милијарди динара. Исплатом субвенција у целости је реализован Правилник о основним подстицајима за биљну производњу у овој години. Из Министарства су најавили да ће њихови, и расположиви капацитети Управе за аграрна плаћања, наставити и убудуће да се додатно ангажују у циљу брже обраде захтева. У сарадњи са Министарством финансија, биће обезбеђена и ефикаснија исплата субвенција намењених пољопривредницима.
Потрошња у малопродајним радњама је за 15% мања у 2013.години, а процене су да ће у 2014. доћи до даљег пада потрошње за још 5%. Према истраживањима Министарства трговине просечно српско домаћинство троши око 51.930 динара месечно. Даљи пад потрошње се очекује због инфлације и све већих дугова грађана који се односе на враћање кредита и плаћање камата. Потрошња домаћинстава доста је већа од просечне зараде, тако да ситуација није нимало сјајна. Грађани доста троше на храну, али им све више одлази и на обавезе које имају према банкама.
Просветним радницима ће од априла идуће године цена рада бити повећана за 0,5%, а од октобра за 1%, саопштила је Унија синдиката просветних радника Србије. Повећање цене рада у просвети биће повезано са растом пензија, а исплата отпремнина за ову годину у плану је за 2014.годину. Како наводи синдикат, до 1.јула биће донет Закон о платним разредима који ће одредити однос зарада на основу степена образовања.
Министарство пољопривреде, шумарства и водопривреде, у сарадњи са Министарством финансија, за само десетак дана исплатило је из аграрног буџета на рачуне пољопривредника преко милијарду динара. Највећи износ исплаћених субвенција односи се на биљну производњу - 600 милиона и сточарство 443 милиона динара. Исплаћено је више од 70 милиона динара за регрес за гориво, као и скоро 24 милиона динара премија осигурања за усеве, плодове и засаде. Агроекономисти истичу да је сваки динар пољопривредницима добро дошао, али да велики проблем представљају кашњења у исплати субвенција. Влада није успела још увек да свим пољопривредницима исплати субвенције из прошле и ове године, и по свему судећи та дуговања ће се пренети и у наредну годину.
Месна заједница Шид завршила је радове на реконструкцији пешачке стазе у улици Светог Саве и започела радове на изградњи стазе у улици Паје Маргановића, десна страна, у дужини од 250 метара. Радови на изградњи главног колектора за атмосферску одводњу у улици Јанка Веселиновића су у завршној фази.
Како сазнајемо у ЈКП ВОДОВОД, почео је комплетан посао легализације изворишта водовода у Адашевцима, Моровићу, Вишњићеву и Батровцима. У склопу тог посла радиће се пројекат детаљних хидрогеолошких истраживања, елаборат о резервама подземне воде и зоне санитарне заштите изворишта. Легализацијом изворишта ових водовода ЈКП ВОДОВОД ће добити експлоатационо право.
Према подацима општинске Канцеларије за пољопривреду сетва пшенице обављена је на 5.820 хектара задружног и приватног поседа. Засејано је и 320 хектара озимог јечма и 30 хектара семенског што је у границама просечних површина. Тиме је сетва у шидској општини завршена, с обзиром да је прошао и продужени агротехнички рок.
Самостални синдикат Србије сматра да ће последице измена Закона о раду бити између 50.000 и 100.000 отказа у наредне две године и смањења плата 5 до 10%. Изменама Закона о раду, сматрају у овом синдикату, смањују се права радника по више основа, а најважнији је основ везан за финансијска права, попут исплате зарада током годишњих одмора, сменског рада, боловања и отпремнина за одлазак у пензију.
Општинска Канцеларија за локални економски развој организује данас Јавну дебату “Открити енергију” која ће бити одржана у библиотеци “Симеон Пишчевић”, са почетком у 11 часова. Јавна дебата је почетак кампање за информисање и подизање свести грађана о постојећем грађевинском фонду, потрошњи енергије у различитим типовима зграда и потенцијалним инвестиционим и неинвестиционим мерама за побољшање енергетске ефикасности.
Временски услови протекле седмице били су повољни за сетву озимих жита у толерантним роковима, као и за ницање и раст раније посејаних усева. Временски услови погодовали су и у обављању осталих актуелних пољопривредних радова, па се у воћњацима и виноградима завршава берба позних сорти воћа и грожђа. Подижу се нови засади воћа и попуњавају празна места у младим воћњацима и виноградима, а у повртњацима се вади коренасто поврће и беру купусњаче.
Општинска Канцеларија за локални економски развој организује сутра Јавну дебату “Открити енергију” која ће бити одржана у библиотеци “Симеон Пишчевић”, са почетком у 11 часова. Јавна дебата је почетак кампање за информисање и подизање свести грађана о постојећем грађевинском фонду, потрошњи енергије у различитим типовима зграда и потенцијалним инвестиционим и неинвестиционим мерама за побољшање енергетске ефикасности.
Локалне самоуправе ће за финансирање капиталних инвестиционих пројеката у Војводини идуће године морати да обезбеде најмање 20% од укупне вредности инвестиције, што је ново у односу на досадашњу праксу. Представници Фонда за капитална улагања и 45 војвођанских општина утврдили су стратегију будућих инвестиционих улагања у пројекте од највеће важности за живот грађана. Досадашња искуства у остваривању пројеката показала су да је модел, према којем локалне самоуправе финансирају најмање петину вредности пројекта, реалан и рационалан и да се тако чува и штити не само буџет Фонда него и буџет локалне самоуправе.
Страна 72 од 321