Министарство финансија је до данас исплатило једнократну помоћ од 5.000 динара за око 345.000 запослених у јавном сектору. Исплата помоћи за пензионере почеће када надлежни органи утврде критеријуме за расподелу, а према ранијим најавама, то би могло бити у септембру. Прецизирано је да помоћ неће добити запослени у јавним предузећима.

Форум вероучитеља Србије затражио је да и њима, попут свих осталих просветних радника, буде исплаћена једнократна помоћ државе од по 5.000 динара. У Министарству просвете одговорили су да они који нису стално запослени, немају право на помоћ, без обзира на то који предмет предају.

Следеће недеље почеће радови на водоводној мрежи у Адашевцима. Радове ће изводити ЕЛВОД-РЕМОНТ, предузеће за градњу и инжењеринг из Сремске Каменице, а биће уграђене две нове пумпе и фреквентни регулатор.

У Србији је до сада ускладиштено више од 800.000 тона пшенице овогодишњег рода. Било је посејано око 480.000 хектара, а стручњаци процењују да ће укупан род бити од 1,3 до 1,5 милиона тона.

У Срему је остварен просечан принос од 3,6 тона по хектару, што је испод вишегодишњег просека. Највеће количине пристиглог рода смештене су у силосе, а мања количина продата је Дирекцији за робне резерве. Сремски ратари су углавном опредељени за то да сачекају бољу тржишну цену како би на тај начин покрили подбачај приноса пшенице.

У Србији се очекују просечни приноси сунцокрета, а не рекордни као протекле две године. Разлог томе је, пре свега, каснија сетва због неповољних временских прилика. Знатан део парцела, од укупно око 150.000 хектара, посејан је крајем априла, а неке чак и почетком маја, а како свака каснија сетва смањује приносе, овог лета се може очекивати просечних око 2 тоне по јединици површине.

Као што је раније Народна банка Србије упозоравала грађане да се не задужују у швајцарским францима, уколико немају и приходе у овој валути, тако и сада указује на потребу да буду опрезни приликом одлуке да штеде у овој валути, подстакнути нешто повећаним каматним стопама које им нуде неке банке. Грађани треба да имају у виду и девизни ризик који носе промене курса и непредвидивост флуктуација курса швајцарског франка у односу на друге светске валуте, истиче се у саопштењу Народне банке.

Грађанима који желе на летовање, а немају довољно уштеђевине, банке нуде туристичке или потрошачке кредите. Ови зајмови одобравају се на рок од 6 до 60 месеци, а камате зависе од валуте за коју се клијенти определе. Према подацима банака, грађани највише узимају позајмице за летовање у динарима.

Неисплаћивање зарада, престанак радног односа, начин његовог заснивања, ускраћивање годишњег одмора и непријављивање повреда на раду, јесу проблеми са којима се запослени најчешће обраћају инспекцији рада. Годишње у свету, од повреда на раду, настрада 2,3 милиона запослених.

Могућност да провере да ли су им редовно уплаћивани доприноси, колике су им биле плате и да ли су уопште пријављени у радни однос, искористило је већ 3.500 запослених у последњих 15 дана, од када је Пензијски фонд увео електронску проверу података. Идеја да се контролишу послодавци и њихова ажурност у испуњавању обавеза, како тврде у овом Фонду, притераће газде да коначно измирују своје обавезе и не прескачу уплате стажа.

У мају је на евиденцији Националне службе за запошљавање било укупно 762.592 незапослених лица. Статистика каже да их је за око 4.500 мање него годину раније, али их је зато далеко више него пре кризе.

Правилником о ограничењима и забранама у употреби хемикалија, који је усвојен прошле недеље, обезбеђује се ефикаснија заштита грађана и прописи у тој области усклађују се са европским стандардима, кажу у Агенцији за хемикалије. Овим правилником биће, на пример, забрањено коришћење азбеста који се често употребљавао у грађевинској индустрији, а ни топломери са живом се убудуће неће продавати у апотекама. Почетак примене правилника очекује се крајем августа.

Централни програм обележавања Дана устанка против фашизма у Босни и Херцеговини биће одржан у понедељак 26.јула у Доњој Трнави код Угљевика. Општински СУБНОР организује одлазак у овај спомен парк где је сахрањено 336 бораца из шидске општине.