Обновљене су музејска поставка и капела, отворена је продавница сувенира у споменичком делу који је подигнут у знак сећања на 13.000 бораца који су оставили живот у сремској равници.

Спомен-обележје „Сремски фронт“ у Адашевцима дочекаће у новом руху 12. априла ретке преживеле учеснике завршне битке за ослобођење земље 1945. године. Обновљене су музејска поставка и капела, отворена је продавница сувенира у споменичком делу који је подигнут у знак сећања на 13.000 погинулих бораца који су оставили живот у сремској равници.

Судбина овог комплекса је дуго после распада оне Југославије била неизвесна. Било је и великих спорења зашто је уопште отваран фронт, када је рат већ био готов, па су неки прижељкивали да се овај споменички комплекс „заборави“.

Потомцима партизанских ратника није до заборава, па је општина Шид одлучила да преузме бригу о Спомен-обележју и да, поред посете споменичком делу, понуди гостима уживање у типичном сремском амбијенту, вожњу реком Босут, пецање, обилазак Моровића и сремских шума, које су богато станиште разних врста животиња и чувеног храста „лужњака“. Комплекс одржава месна заједница Адашевци. Види се да је све „под конац“, очишћено и уређено. Госта дочекује љубазан водич, продаја сувенира је почела, а директор Туристичке организације Шид Мића Јањић нам каже:

– Ово је споменик „нулте“ категорије, наш задатак је да „Сремски фронт“ обогатимо туристичком понудом. Спремамо два проспекта са компакт дисковима на српском и руском језику са подацима о овој епопеји, а поред књига, везаних за НОБ, организовали смо и израду сувенира – партизанских фигурица. Лани смо имали 7.000 групних посетилаца и две хиљаде појединачних посета. Међутим, није ништа урађено да од 5.760.000 возила која прођу аутопутем Шид–Београд годишње више њих сврати, посети комплекс и предахне. Планирамо између аутопута и споменичког дела, изградњу сремског села, пуњење водом два вештачка језера, која су давно ископана, изградњу пристаништа на Босуту, са кога би бродић возио туристе до Моровића, где ће се градити сремска кућа и где је и Црква Мајке Терезе, изграђена у 12. веку, а и археолошко налазиште Градина.

Јањић каже и да су друштва српско-руског пријатељства у Русији и овде заинтересована за обнову „Сремског фронта”, јер се на једном спомен-зиду налазе имена и 1.100 припадника Црвене армије палих у време пробоја, а у околним селима у Хрватској и Србији постоји десетина гробаља где је сахрањен велики број црвеноармејаца, па би Руси желели да се та гробља достојно обележе и заштите.

– Да, на овом месту лежи и 1.100 руских бораца. Још нема свих имена ни наших погинулих бораца. Учествовао сам у пробоју као борац Прве крајишке бригаде, било нас је из свих крајева, и радује ме да ће ово место оживети, да ће наши потомци овде моћи да сврате, да се подсете на ову славну битку. Није овај споменик грађен због нас, већ због потомака. Ми знамо шта смо прошли – прича Раде Кевић, из Новог Сада, који често, путујући родбини у Бањалуку, сврати на „Сремски фронт“. – Радујем се да је комплекс уређен, јер, пре само пет-шест година, када сам био председник СУБНОР-а Војводине, све је овде указивало на немар и небригу.

Меморијални комплекс „Сремски фронт“ је на три километра од граничног прелаза Батровци, на аутопуту је саобраћајна петља, па они који путују колима могу свратити у ово спомен-подручје.