Делегација шидске општине вратила се из шведског града Омола
Ово је прва посета шиђана шведској, док су швеђани, захваљујући Бошку и Нади Цвијановић, нашим суграђанима који живе у Омолу више од 40 година, као његови донатори до сада пет пута посетили Шид.
Омол је град на Венернском језеру, које је треће по величини у Европи и у њега стижу прекоокеански бродови, па тако повезују шведску са светом - каже председник Општине Мита Аврамов, који је предводио шидску делегацију.
У овом граду живи 14.000 становника, а ми смо били гости њихове Скупштине, која броји 33 одборника. Председник Скупштине Омола Ханс Плате, шеф развоја града Омола и представник у Европској унији Јан Ерик Лундин и начелник за безбедност омолске општине Бу Андерсон били су домаћини нашој делегацији.
У разговору с њима стекли смо утисак да они желе да помогну Шиду, да посете наше суграђане и виде како они живе, шта производе и нешто од њих и науче. Заузврат траже да и шиђани посете шведску и упознају ову дивну земљу и људе.
Швеђани су рекли да ће Шид бити у шведској, а Омол у Србији. У том смислу они већ сада организују два аутобуса којима ће њихови становници ускоро стићи у Шид. За становнике Омола и околине невероватан је податак да шидска општина и њени становници имају пуно обрадиве земље. шведска је, поред осталог, богата шумама и пашњацима, док обрадиве земље имају врло мало. Аврамов истиче да имају и добар сточни фонд, чија исхрана се заснива углавном на испаши.
Швеђани су нас повели на једну фарму крава, где једна породица држи 130 крава музара. У штали је све компјутеризовано. Краве хране роботи, а њима управљају људи. Мужа крава се одвија електричним путем. Они истичу да једна крава годишње да 10.000 млека, а у штали овог домаћина произведе се 1,3 милиона литара млека годишње. Ово домаћинство има 250 хектара пашњака и 500 хектара шуме, али обрадиве земље имају врло мало. Све то сами раде муж и жена. Сами косе траву, балирају и сено доносе у сењаке, али њихови приходи нису занемарљиви. што се тиче радника запослених у омолских фирмама, њихов лични доходак се креће од 2.500 до 3.000 евра месечно - прича Аврамов.
Шидска делегација обишла је и један од три омолска дома за старе. Аврамов каже да је код њих развијена свест о помоћи старим особама. У великим домовима стари живе под стручним надзором лекара и медицинских сестара, док се за оне на селу брине лекарска екипа. За разлику од наших домова за старе, у овим домовима свака старија особа има своју собу, док су купатило и тоалети заједнички за пет соба.
Општи утисак делегација шидске општине јесте да народ Омола жели да помогне шиду. Када је у питању пољопривреда, за њих је оно што су видели код нас недостижно богатство, а посебно производња житарица и индустријског биља. Намера швеђана да упосле све фирме у шидској општини које не раде тиме што ће доста тога купити. Желе помоћи школама, здравственим установама, пензионерима, дакле шиду као граду. Зато су шиђани одавно на предлог швеђана израдили читаву лепезу малих и великих пројеката који се односе на развој овог града у запећку, на граници дугој 180 километара са Републиком Хрватском и Републиком Српском - прича Мита Аврамов.
Аврамов истиче да ће Јан Ерик искористити шансу у Европској унији и врло брзо добити велике донације на основу пројеката за развој шида. Посредник за реализацију ових пројеката је заправо шведска држава, која ће бити гарант шиду у Европској унији, па и евентуална блокада наше државе од Европске уније неће имати никаквог утицаја на донације које се за нас спремају. Ових дана сазнаће се исход захтева кога је поднео Јан Ерик, а то значи да ће се знати и висина донације. То ће бити разлог више да се одмах састану стручне комисије шида и Омола и да виде који су то пројекти приоритетни.
Презадовољан сам свим радњама и поступцима наших домаћина везаним за развој шида и очекујем велике донације за наш град. На томе смо захвални Омолу, као и представницима тога града и становништву - каже Аврамов.
У време боравка наше делегације у шведској, у знак поштовања према нашој држави швеђани су поред своје истакли и нашу заставу.