Испуњен завет предака

У протекле две године становници Бачинаца, иако имају цркву у самом селу, уложили су доста рада и новца да би подигли нову цркву посвећену цару Константину и Јелени

Освештана црква светог цара Константина и царице Јелене 

Невелики храм, са торњем високим 14 метара, смештен је на обронак Фрушке горе, на месту где је некад било село, а сада су виногради и воћњаци. Од села је црква удаљена два километра, а поводом освећења овде се окупило неколико стотина мештана Бачинаца и верника из околних села. У присуству председника СО Шид др Бранислава Мауковића и других представника општине, архијерејску литургију служио је владика Василије.

Литија се задржала испод липе где је владика сремски на стаблу липе оставио вечни запис, за генерације које долазе. Обративши се окупљеном народу владика Василије је подсетио да су цар Константин и царица Јелена „уклесали у свест људи флуид слободе, да им срце и њихова свест одреди којој ће се вери приклонити”. У години када обележавамо 17 векова хришћанства, од Миланског едикта, овај храм, који је народ подигао, допунио је светиње на Фрушкој гори, а владика је у име епархије доделио три медаље светог владике Максима: председнику Црквеног одбора Слободану Лазарову, Здравку Милинковићу и МЗ Бачинци. Највеће признање за истрајност у раду и окупљање народа у изградњи цркве дато је јереју Александру Свитановићу, који је унапређен у протојереја.

- На овом месту било је велико село, а после невремена на дан светог Константина 1933. године народ је дао завет, не само да на тај дан неће радити, већ да овде неће ни живети. Спустили су се људи са Фрушке горе у долину, у данашње Бачинце, да би 2009. године, ми, њихови потомци, потврдили завет и одлучили да иза подигнутог крста ударимо темеље овој цркви. Давали смо за изградњу цркве прилоге и добровољни рад, да саградимо светињу за нас и наша поколења – рекао нам је Слободан Лазаров.

Протојереј Александар Цвитановић каже да ће се овде служити три свете литургије, прва за светог цара Константина, друга за Дан завета, који је посвећен у недељу после Петровдана, и трећа за светог Трифуна када се орезују виногради.

- Ово је значајан дан који се носи дубоко у душама људи. Верујем да су задовољне и душе људи који су раније на овим просторима живели. Ова црква велико је дело народа, поготово у јубиларној години светог Константина и Јелене – рекао је владика Василије и позвао све Србе из Срема да 22. септембра присуствују прослави Миланског едикта у Сремској Митровици.