У Спомен-збирци Павла Бељанског у петак, 13. септембра, у 19,30 биће отворена изложба “Париско искуство Саве Шумановића”. Реализована у сарадњи са Музејем савремене уметности из Београда, поставка ће приказати 11 дела Саве Шумановића из фонда овог музеја и шест слика из новосадске Спомен-збирке. Радови из колекције Бељанског настали су током три периода Шумановићевог боравка у Паризу, када је важио за најдаровитијег међу југословенским уметницима присутним на сцени француске престонице. Изложба ће бити допуњена ретко излаганим писмима које је сликар слао из Париза, као и географским приказом Монпарнаса и најважнијих градских места у којима је живео и радио.

У Париз је Сава Шумановић стигао у септембру 1920. Убрзо по доласку, он и Раско Петровић упознали су угледног књижевника и ликовног критичара Флорана Фелза, који је много година касније посведочио о Шумановићевом присуству у уметничком животу Монпарнаса. Током првог боравка у Паризу, Шумановић је похађао школу Андреа Лота. Иако је у његовом атељеу боравио свега три месеца, Лотова академизована, кубо-конструктивистичка поетика довела је до промена у Савином приступу слици. Тематски оквири његових слика насталих током првог париског боравка су: митолошке теме, псеудоантички призори, геометризоване мртве природе, људи на води (морнари, рибари). Изразиту геометризацију и монохроматски третман боје Шумановић ће делимично изменити нешто касније, али је тенденцију ка монохромији практиковао до 1926. године.

Између 1922. и 1925. борави у Загребу, када развија идеје Лотовог академског кубизма да би почео да их напушта с поновним одласком у Париз. Захваљујући продаји већег броја радова из претходног париског периода и потпори родитеља, Шумановић се од јесени 1925. нашао у француској престоници. Брзо се интегрисао у шаролику уметничку дружину која је обитавала на Монпарнасу. Били су окружени галеријама и колекционарима који су прихватали нове трендове париске школе, као и моделима од којих су многи досегли славу уметника којима су позирали. Најпознатија међу њима је Алис Прин, звана Кики. Поред ње, Шумановићу је позирала и Ајша, а међу његовим “драгим пријатељицама” налазила се и модел Терез Трез. Наредне, 1926. француска влада са Салона Франк откупљује један Шумановићев акт, а у децембру исте године откупљен је још један на аукцији у Музеју Галијера.

Следеће, 1927. успешно излаже на јесењем салону Гран палеа, заједно са двадесет двоје уметника, с којима ће прихватити задатак да украсе стубове и пиластре монденског ресторана “Купола“. Спајање рационалног, Сезановог и гестуално-емотивног Ван Гоговог принципа приметно је на многим сликама још током 1925, да би поменута синтеза кулминирала у остварењима “Нага жена са шалом“, а посебно у “Доручку на трави”. Завршницу друге Шумановићеве париске етапе обележио је настанак “Пијаног брода“, репродукованог на насловној страни часописа “Ле Крапујо”. Борави у Шиду између 6. јула и 14. октобра 1928, након чега се враћа у Париз. Охрабрен успехом изложбе у Београду, на којој му је откупљена већина радова, осећа се спремним да настави живот у новом париском атељеу. То је раздобље када ради цртеже актова на основу којих ће касније, у Шиду, настати његове “париске црнке“. Није осетљив ни према уличним призорима и тренуцима из свакодневице (гробље на Монпарнасу, градски барови).

Поред одјека Шумановићевих париских година у нашем сликарству и ликовној критици, које је истражила др Јасна Јованов, за детаље везане за сликарев боравак у Паризу значајни су били напори Гордане Крстић Фај. Уз њена залагања, као и уз ангажман Француског института у Београду и његовог огранка у Новом Саду, отворени су путеви ка документима и репродукцијама до сада непубликованих Шумановићевих слика. Изложба ће бити отворена до 6. октобра.

Синиша Ковачевић

Изазов за истраживаче

Спомен-збирка Павла Бељанског се у протеклој деценији бавила специфичним, раније већ разматраним димензијама Шумановићевог стваралаштва, као што је значај цртежа за његов рад, али и односом поетичких и биографских елемената током његових париских етапа. Време које је Сава Шумановић провео у Паризу и даље ће остати изазов за истраживаче, а поставком у Спомен-збирци начињен је помак ка дубљем разумевању овог периода у уметниковом опусу.