До пре осам година пругом Шид - Бијељина саобраћао је два пута дневно шинобус

Вишедеценијска веза и прека потреба народа Срема и Семберије, која је традиционално ишла на руку Сремцима, тада је прекинута. После Другог светског рата па све до 1991. године овом пругом јездио је такозвани ћира. Котрљао се на парни погон и качио велики број вагона у путничкој композицији у којој су путовала сремачка деца да би у суседној републици похађали средње школе. Бијељина је тад имала учитељску и пољопривредну школу, а свршени средњошколци имали су у основним школама и пољопривредним задругама широм отворена врата. Сваког уторка и петка Сремци су путовали ћиром у Бијељину на сточну пијацу где су по повољним ценама куповали телад и прасад за тов.

Већ у пет сати ујутро чуо би се звиждук ћире који из Шида креће за Бијељину, па чим стигне на бијељинску железничку станицу одмах откачи локомотиву и престроји се за повратак. У повратку возио је ћира ученике основних школа из Сремске Раче, Босута, Вишњићева, Моровића и Адашеваца у Шид у школу, па већ у 13 сати поново креће за Бијељину. Старији још памте ту младост у возу, песму и раздраганост, а ћира се вртео на тој прузи све до 1991. године. Од тада је, труцкајући по све лошијој прузи ишао шинобус само једном дневно, да би коначно постала нерентабилна. стала нерентабилна. Шта се то дешава са пругом Шид-Бијељина данас питали смо отправника возова у Шиду Вељка Ђурића и он на то каже следеће:

- У априлу 2005. године потпуно је престао саобраћај како путнички тако и теретни на овој релацији, јер је правац постао нерентабилан, а догодила се поплава. Сава је изашла из корита и поплавила прва села на улазу у Републику Српску. Однела је тамо и део пруге. Воз више није саобраћао, железница Србије остала је при своме да је ова пруга нерентабилна и после поплава нико није оправио пругу нити је пустио у саобраћај па макар и тај шинобус – каже отправник послова у Шиду Вељко Ђурић.

Вељко је отправник возова у Шиду дуги низ година. Завршио је економски факултет, родом је из Бијељине и кад иде на дужност путује у Шид, а кад заврши посао враћа се у Бијељину. Сваки дан са Вељком путује његових 15 колега, разних занимања који овде у Шиду раде. Закоровљена пруга је у власништву „Железница Србије”. Њена се траса простире од Шида до Бијељине нормалним колосеком, а од Бијељине до Мезграје уским колосеком. Све је то у власништву Републике Србије и пруга и земља у прописаној ширини. „Железница Србије” због нерентабилности као да је поклонила и пругу и земљу Републици Српској и судећи по свему нема намеру да ову пругу поново стави у погон, иако би се за десетак дана посла могла оспособити да њоме крену путнички и теретни вагони.

- Питање железничког саобраћаја не могу решити представници суседних општина. Жеља је општине Бијељина и општине Шид да се та пруга оспособи и функционише, али се то питање мора решавати на вишем нивоу. Ми као грађани можемо само указати да би обнављање те пруге било корисно за народ с обе стране границе – каже Вељко Ђурић.