Необичан хоби Ђорђа Барне (20), машиновође из Шида, постао редован извор прихода, али и задовољство. Из кухиње се шири мирис ванилица, медењака, мињона...
Прошле године Ђорђе Барна (20) из Шида матурирао је у Средњој железничко-техничкој школи у Београду и постао машиновођа. То је породична традиција у породици Барна, јер су и деда Звонимир, сада пензионер, и отац Драган такође машиновође. Али оно што издваја Ђорђа је што је он као хоби заволео да прави колаче. У почетку је само гледао, а онда стидљиво почео и сам да меси да би данас овај хоби прерастао и у - извор прихода.
Из његове кухиње сада до потрошача излазе ванилице,медењаци, мафин колачи, мињони, рафаело куглице... Већ ко шта од муштерија воли. А овим хобијем Ђорђе, који чека запослење да почне да управља локомотивама, почео је сасвим случајно да се бави.
- Моја стрина Мирјана годинама је правила колаче и торте и једном приликом је била прилично уморна, а требало је да направи младеначку торту. Ја сам случајно дошао код ње, замолила ме је да јој помогнем најпре са мућењем, и тако је све почело. Касније сам се и сам код куће прихватио да нешто направим, било је добро и добио сам подршку породице - прича новопечени машиновођа Ђорђе Барна, који од пре неколико месеци пласира колаче и на тржиште.
Најпре је лепо упаковане слаткише продавала комшиница која има тезгу на пијаци, муштерије су биле задовољне квалитетом, а биле су и не мало изненађене када су сазнали ко је њихов творац. Сада се Ђорђе преоријентисао на продају путем интернета, а кућну доставу заменио само у ретким приликама када се ради о старим или болесним особама.
Поред квалитета, наш саговорник је конкурентан и ценом, која износи 700 динара за килограм ситних колача.
- Квалитет мора да буде на првом месту и нема додавања такозваних сурогата како би се уштедело, односно боље зарадило. Муштерија то препозна и не би више наручивала. Договарам се са муштеријом коју врсту колача жели. Обично се највише наручује када се припремају славе, а то је сад у јесен. Највећа поруџбина ми је била - седам килограма.
Наш саговорник каже да обично ради у ноћним сатима, када је кухиња слободна, па он на миру може да се препусти чарима прављења колача.
Прво јавно представљање суграђанима Ђорђе је имао летос на етно-штанду током одржавања Фестивала тамбурашких оркестара "Мелодије руског двора" у порти Летње владичанске резиденције. Том приликом је представио медењаке већег формата, које су старије генерације подсетиле на време лицидерских срца.
ЖЕЉА ПОСЛАСТИЧАРНИЦА
НА питање шта ће бити ако добије запослење на железници и почне да вози локомотиве, а производњу колача је разрадио, Ђорђе одговара:
- Наравно да ћу да прихватим посао за који сам се школовао, али се надам да ћу некако ускладити и обавезе око колача. Жеља ми је да једног дана имам сопствену посластичарницу.