У оквиру Спомен-комплекса Сремски фронт у Адашевцима код Шида, обележено је 69 година од пробоја Сремског фронта, а том приликом председник техничке Владе Србије Ивица Дачић изјавио је да Србија нема будућности ако не поштује своју историју, али и да се будућност не може градити само на прошлости.

"Треба бити храбар и вући велике потезе и остварити велике кораке напред'', поручио је Дачић приликом обележавања 69. годишњице пробоја Сремског фронта и окончања борби за ослобођење земље у Другом светском рату.
Обраћајући се борцима НОР-а, учесницима у борбама на Сремском фронту, потомцима погинулих бораца, многобројним гостима и грађанима, Дачић је истакао да је данашња демократска Србија незаобилазни чинилац у свим међународним процесима, регионалним и европским интеграцијама.
''Влада Србије је зато одлучна да настави политику интензивног унутрашњег развоја земље, али и њеног позиционирања у складу са капацитетима које имамо у многобројним областима'', рекао је Дачић.
Он је додао да је годишњица пробоја Сремског фронта веома важан сегмент нашег идентитета и позвао на сложно окупљање око заједничких циљева и како је рекао, да још истрајније нашу домовину Србију градимо као отаџбину равноправних и поносних грађана.
''Тиме ћемо на најбољи начин остварити историјско завештање наших славних предака, победника у Другом светском рату'' нагласио је Дачић.
Премијер је и име владе положио венац крај спомен обележја у оквиру Спомен комплекса Сремски фронт у част погинулих бораца за ослобођење земље од фашизма.
Венце су положили и делегације Министарства одбране и Војске Србије, покрајине Војводине, представници бораца НОР-а , амбасада Русије, Украјине, Белорусије, Бугарске, Црне Горе, Македоније, као и представник војске Хрватске.
У име бораца НОР-а окупљенима се обратио председник републичког одбора СУБНОР-а Србије Миодраг Зечевић истакавши, између осталог, да се на овај дан навршило 69 година од краја најдуже битке на просторима бивше Југославије која је означила победу у четворогодишњој борби и коначно ослобођење земље од окупатора.
У тешким и крвавим борбама које су трајале пуних 175 дана погинуло је око 13.500 југословенских војника, углавном младића из Србије и Црне Горе, 1.100 припадника Црвене армије, 630 Бугара и 136 Италијана из састава југословенских јединица.
На страни непријатеља погинуло је око 30.000 војника.
