Изложба "Последња деценија Саве Шумановића" у Крагујевцу
Крагујевац - У овдашњој Универзитетској галерији за четвртак је заказано отварање изложбе под називом "Последња деценија Саве Шумановића", која се организује поводом четири деценије постојања и рада Универзитета у Крагујевцу као и 120 година од рођења великог сликара

На отварању ће, према официјелној најави, ректор крагујевачког Универзитета Небојша Арсенијевић и Весна Буројевић, директорка Галерије слика "Сава Шумановић" из Шида. Ова колекција, према официјелној информацији, садржи 45 слика које је Шумановић насликао од 1930. године до смрти 1942. Откриће о Сави Шумановићу које је Галерија из Шида понудила јавности изложбом јесте ново тумачење триптиха "Берачице", које су из 1942. године. С обзиром да је Савин метод рада сликање у циклусима, сматрало се да су три платна Берачица почетак циклуса који је прекинут Савином смрћу, као и да су на њима представљене снажне младе жене, већина их носи корпе пуне грожђа, сунце сија као да је најлепши дан јула, а у средини средишње композиције се простиру њиве су зрелог жита.
Весна Буројевић, међутим, сматра да Берачице не треба тако тумачити. Она подсећа да је породица Шумановић поседовала велике винограде и да је Сава сигурно знао све о виноградарству, па и да се грожђе бере у септембру и октобру кад више нико не хода бос, да у берби учествују жене, али да корпе носе мушкарци, да су огромна бурад пуна грожђа у реалности увек на запрежним колима, а не на земљи као на триптиху, зато што их је немогуће подићи и превести до места где се цеди грожђе, као и што је сигурно знао да у природи грожђе и жито не зрију истовремено. Зато директорка Галерије овде види хришћанске симболе:
- Берба у хришћанству представља Страшни суд. У Шумановићевој берби учествује 12 снажних жена, као 12 апостола, које са невероватном лакоћом, као да лебде, носе корпе пуне црног грожђа од којег се добија црно вино које представља крв Христову. Хлеб од зрелог жита са њиве у Светој тајни претвара се у тело Христово. Боса стопала берачица су чиста, као и њихове кецеље и мараме, и асоцирају на чистоту душе. Уста су им отворена, нешто нам говоре са платна. Без наговештаја напора на лицима, погледа упртог у небо, или клечећи у молитвеном положају, берачице се моле за спасење душа.
"Цинобери стабилизовани"
На полеђини треће слике триптиха, Сава Шумановић је забележио: "На слици су 26. августа 1942. цинобери стабилизовани са крап-кадмиумом и мало беле." Два дана након тога је стрељан. Прича се да је Сави јављено за рацију, али да он није желео да оде из куће и остави своје слике.
